GMO: mitovi i činjenice

„Any politician or scientist who tells you these products are safe is either very stupid or lying. The hazards of these foods are uncertain. In view of our enormous ignorance, the permature application of biotechnology is our enormous ignorance, the premature application of biotechnology is downright dangerous.“

---David Suzuki, CC, OBC, Ph. D LLD, Geneticst

     Dok neki ljudi u genetski modifikovanoj hrani vide logičan i nužan razvoj nauke i njene primene u poljoprivredi, drugi se zalažu za organsku hranu.

Gde je istina?

Šta je zapravo genetski modifikovana hrana najbolje možemo objasniti na osnovu sledećeg primera:

     

     Genetski modifikovan klip kukuruza ima u svojoj ćeliji ubrizgan DNK bakterije. Takav DNK proizvodi otrovni pesticid u samoj ćeliji biljke. Ovaj pesticid se ne može oprati i nikada i nikakvom obradom namirnice neće nestati. On završava u vašem telu. Su, za sada, (ne)poznatim posledicama po zdravlje.

GMO mitovi i činjenice

Pogledajte ovu ilustraciju kukuruza. Da li možete da pronađete razliku?

Ne, ne možete. Ali, klip kukuruza levo ima u svojoj ćeliji ubrizgan DNK bakterije. Takav DNK proizvodi otrovni pesticid u samoj ćeliji biljke. Ovaj pesticid se ne može oprati i nikada i nikakvom obradom namirnice neće nestati. On završava u vašem telu. Sa, za sada, (ne)poznatim posledicama po vaše zdravlje i ozbiljnom sumnjom na ozbiljne posledice čak i na vaše potomke.

U levoj koloni su prikazani najčešći mitovi vezani za GMO, dok su u desnoj koloni data objašnjena koja ste mogli sami da guglate, ali niste imali vremena. Zato sad čitajte i "delite" dalje ovaj članak. Tako dajte svoj doprinos u borbi protiv GMO! "Otvorimo" ljudima oči! STOP GMO!

Mitovi o GMO	Istina o GMO
Koristi se manje pesticida u proizvodnji	Biljka dobija gen kojim sama postaje pesticid. Takvu biljku jedemo. Ne onu koja je prskana pesticidom spolja, već onu koja u sebi nosi gen oztova za insekte.
U ekološkom smislu je prihvatljivo, jer manje pesticida odlazi u vazduh, vodu, zemljište i ne zagađuje se okolina.	Narušava eko-sistem jer GMO biljka oštećuje druge, prirodne organizme. Na primer, gen koji ima osobinu pesticida, dokazano uništava pčele i leptire.
Smanjuje troškove agrobiznisa i povećava profit u poljoprivredi.	Poskupljuje proizvodnju na duži rok: GMO sadrži gen terminator, koji primorava poljoprivrednika da svake godine iznova kupuje seme. Poljoprivrednik osim za seme, plaća patentna prava vlasniku patenta od svog prinosa, svake godine.
Na menjem prostoru proizvodi se veća količina zasada i uspeva veći prinos.	Zemljište na kojem se jednom poseje GM seme, narednih 10 godina je jalovo za svaku prirodnu kulturu koja je ranije bila sejana tradicionalnim načinom.
GMO proizvodnja je strogo kontrolisana u laboratorijskim uslovima i testirana za ljudsku upotrebu.	Nijedan test koji je sproveo proizvođač nije trajao duže od tri meseca, na osnovu čega se ne može sa sigurnošću tvrditi da je GMO bezopasan za ljudsko zdravlje na duži rok.
GMO je doprinos savremene nauke u smanjenju bolesti i alergija jer je GM hrana boljeg nutritivnog sastava i bogatija vitaminima od one koja se nalazi u prirodi.	Nijedna laboratorijski proizvedena biljka ne može imati za čoveka vredniji nutritivni sastav od one biljke koja je nastala prirodnim putem, u prirodi. Dokazano je da GM hrana povećava alergijske reakcije i stvara nove.
Evropska unija nas prisiljava da prihvatimo promet, trgovinu i gajenje GMO da bismo postali članica EU.	Samo 6 od 27 država članica EU odobrava GMO na svojim teritorijama. Regulative u EU daju slobodu članicama da same donose odluke po ovom pitanju, bez ikakve smetnje.
GMO pre svega pomože smanjenje gladi u svetu.	Broj gladnih u svetu se nije smanjio značajno u poslednjih 20 godina koliko se laboratorijski proizvodi GMO seme.
GMO je hrana za siromašne, jer je organska ili konvencionalna proizvodnja hrane preskupa.	GMO pojeftinjuje proizvodnju procesuirane hrane, što ne smanjuje cenu tog proizvoda u prodavnici. Jeftinije je za prerađivače hrane, a ne za konzumante.
Čovek je oduvek intervenisao u prirodi, ono što je bilo kalemljenje nekad, danas je laboratorija i manipulacija genima, kao odgovor na korišćenje nauke u svakodnevnom životu.	Kalemljenje biljaka u prirodi i razbijanje ćelije i ubrizgavanje gena drugog organizma nije isto. Prvi proces je pomoć čoveka prirodi, drugi je manipulacija prirodom zarad profita. Dva psa možete ukrštati bez opasnosti po vrstu, ali van loboratorije ne možete ukrštati paradajiz i ribu, što GMO čini.
Države članice EU koje su odobrile GMO useve na svojim teritorijama, imaju veće prinose po hektaru, pa samim ti i profit od poljoprivrede.	Potpuno netačno. Prema podacima FAOSTAT-a, u periodu od 2005. do 2010. Srbija je imala veće prinose po hektaru nego Rumunija ili Slovačka, koje gaje GMO na svojim njivama.
GMO uvek može da se zasadi na određenom i ograničenom područiju, čovek uvek ima slobodu da bira da li će da uzgaja tradicionalno ili GMO seme.	GMO biljka se ne može ograničiti na jedan prostor, jer se njen polen širi na okolnu prirodu i biljke. Poznat je slučaj u Kanadi, kada je GMO kultura sa susedne njive oplodila kulturu njive sa tradicionalnim semenom, a proizvođač semena je odmah zatražio od vlasnika nekada tradicionalne i sada zagađene njive plaćanje patentnih prava za prinos. Prvo ovakvo suđenje malog čoveka protiv velike korporacije.
Domoći poljoprivrednici su zainteresovani za GMO, zbog većih prinosa, a to će generalno povećati profit u oblasti poljoprivrede i kod nas.	Poljoprivrednici su većinom zainteresovani za konvencionalnu proizvodnju a ne GMO, a uvođenje GMO semena će tragično ugroziti domaće smenarstvo i skinuti nas sa liste poželjnih izvoznika, jer se više nećemo razlikovati od ostalih.
GMO će obogatiti i osnažiti seljaka, a to je osnova za izlazak iz krize.	GMO će obogatiti jedino i isključivo proizvođače ovog semena i proizvoda za zaštitu semena i njihove zastupnike i distributere. Dugoročno gledano, širenjem GMO, hrana na svetu će biti monopolizovana i bitu u vlasništvu nekolicine velikih hemijskih industrija.
Manje je štetan GMO od pesticida i herbicida za ljudsku ishranu.	Srbija je po potrošnji pesticida ispod evropskog proseka. Problem sa pesticidima i herbicidima je problem karence, vremena (određenog broja dana) koje je neophodno da prođe između poslednjeg prskanja i berbe. U Srbiji se ne poštuje karenca, jer seljak teži da što pre iznese berbu pred kupca. Kada bi se to regulisalo, šteta od pesticida po ljudsko zdravlje ne bi postojala.
Ne postoji nijedno validno istraživanje koje dokazuje štetnost GMO za prirodu, ljude i životinje.	Postoje brojna istraživanja koja dokazuju štetnost GMO po prirodu, ljude i životinje, ali su brzo diskreditovana, uvek sa stanovišta metodologije istraživanja.
Svetska Trgovinska Organizacija (STO) uslovljava prijem u članstvo dozvolom za uvoz, trgovinu (i uzgoj) GMO	Istina. Isto tako, najnovija članica, Rusija, primljena letos, u oktobru zabranjuje GMO nakon rezultata istraživanja francuskih naučnika. Kakve će to posledice na njihovo sveže članstvo imati, videćemo. I, netačno: STO ne traži da uzgoj GMO bude uslov za članstvo.

Bolesti koje su posledica poremećaja broja autozomnih hromozoma

Daunov sindrom (Trizomija 21)

     

     Daunov sindrom (DS), prvi je opisao dr Langdon Down (1866. godine) u Clinical Lecture Reports londonske bolnice.

     Shuttleworth je objavio 1909. godine da je povećana srednja starost majki na rođenju dece sa Daunovim sindromom.

     Lejeune je 1959. godine objavio da osobe sa Daunovim sindromom imaju jedan prekobrojni mali akrocentrični hromozom za koji je 1960. godine utvrđeno da je 21.

Godine majke u vreme porođaja	Incidencija Daunovog sindroma
20	1:1500
25	1:1350
30	1:900
35	1:400
36	1:300
37	1:250
38	1:200
39	1:150
40	1:100
41	1:85
42	1:65
43	1:50
44	1:40
45	1:30
Tabela 1. Incidencija Daunovog sindroma u zavisnosti od godina majke

      Polani i Frakaro su 1960. godine otkrili slučaj trizomije 21 zbog translokacije, a Clark je 1961. godine publikovao mozaicizam za TRI 21. Iste godine, opisani su i slučajevi parcijalne TRI 21. Parentalno i mejotsko poreklo ekstrahromozoma 21 prvi put je 1970. Godine proučio citogenetskim polimorfizmom De Grouchy, a DNK polimorfizmom Antonarakis i saradnici (1991. godine). Učestalost rađanja dece sa ovim sindromom u celom svetu je 1:650-700 živorođenih beba. U tabeli 1, prikazana je incidencija u zavisnosti od godina majke (po autorima Cuckle i sar. 1987. godine). 

Klinička slika

     Najbitniji znak Daunovog sindroma u uzrastu novorođenčeta i odojčeta jeste teška hipotonija (mlitavost). Hipotonija novorođenčeta i odojčeta odgovara zaostajanju u mentalnom razvoju većeg deteta i odrasle osobe; ona je uvek prisutna i predstavlja jedini obavezan znak. Srednji kvocijent razvoja tipično pada od oko 80 u prvoj godini života do oko 30 u drugoj deceniji života. 

Prosečan IQ se kreće od 25 do 75. Patološke, metaboličke i neurohemijske promene Alzheimerove bolesti su pristune posle treće decenije života u mozgu skoro svih osoba sa Daunovim sindromom koje kao i bolesnici sa Alzheimerovom bolešću, pokazuju progresivni gubitak kognitivnih funkcija. Ne postoje osobe sa ovim sindromom koje imaju sve znake sindroma, a sa druge strane neke od ovih crta prisutne su u drugim sindromima kao i kod normalnih osoba.

     

     U novorođenačkom periodu, pored hipotonije zapaža se da je beba sanjiva kao i da ima višak kože na vratu slike 21 i 22 – odojčad sa Daunovim sindromom). Na glavi se zapaža brahicefalija (skraćen antero-posteriorni dijametar lobanje), očni prorezi su postavljeni koso nagore, hipertelorizam (povećano rastojanje između dva unutrašnja ugla oka u odnosu na jedan očni prorez), unutrašnji epikantusi (kožni nabori koji prekrivaju unutrašnji ugao oka), Brushfeildove pege (bele pege po ivici dužice koje se javljaju u 80% osoba sa Daunovim sindromom i u 20% zdravih osoba). Koren nosa je nizak usled hipoplazije (nedovoljne razvijenosti) nosne kosti (Slika 21). Uši su male, loše formirane i asimetrične. Jezik prominira iz usne duplje zbog toga što je usna šupljina mala (slika 23). Zubi su lošeg kvaliteta, kariozni. Vrat je kratak sa viškom kože. Na grudnom košu nema karakterističnih anomalija. Srčane mane su česte – ima ih 30-40% živorođenih osoba sa Daunovim sindromom i 70% fetusa. Najčešći su atrijalni septum (defekt septuma između pretkomora srca), ventrikularni septum defekt (defekt septuma između komora srca), atrioventrikularni kanal i otvoren ductus arteriosus Botalli (duktus koji u fetalnom životu povezuje aortu i plućnu areteriju).

     Od anomalija ostalih organa česte su: artrezija anusa, duodenalna stenoza ili artrezija (suženje ili neprolaznost dvanaestopalačnog creva) i Hirschprungova bolest (aganglionarno debelo crevo) kod 1-2,5% osoba sa Daunovim sindromom.

     Na kratikim šakama nalazi se linija četiri prsta (jedna poprečna brazda na dlanu) kod 50% osoba sa Daunovim sindromom i kod 3% osoba u ostaloj populaciji. Na stopalima je karakterističan povećan prostor između palca i drugog prsta koji se naziva sandalski prostor i produžava se u sandalsku brazdu na stopalu. Shematski prikaz anomalija kod Daunovog sindroma prikazan je na slici 24.

     

     Osobe sa Daunovim sindromom niskog su rasta i imaju imunološki deficit, tako da su skloni infekcijama. Kod njih postoji 10-20 puta veći rizik od razvoja akutne leukemije u odnosu na zdravu populaciju. Skloni su tiroidnoj disfunkciji (poremećaj funkcije štitne žlezde). Na slici 25 prikazana je devojka sa Daunovim sindromom koja boluje od hipotireoze. Muške osobe sa Daunovim sindromom su sterilne. Prognoza za život redukovana je usled urođenih srčanih mana, infekcija i leukemije. Deca sa Daunovim sindromom su vesela i umiljata (slika 26 – Dvoje dece sa Daunovim sindromom).

     





























     Kada se na osnovu kliničke slike posumnja na Daunov sindrom dijagnoza se postavlja analizom kariotipa. Učestalost nalaza je česta trizomija 21 u 95%, translokacija u 4% i mozaicizam u 1% slučajeva. Kada se radi o čistoj trizomiji, kariotip osobe je 47, XX+21 ili 47, XY+21. Slika 27 prikazuje kariotip osobe sa trizomijom 21.

     Poreklo ekstra hromozoma 21 je iz majčine mejoze I u preko 90% slučajeva. Rekurentni rizik u ovim slučajevima je odgovarajući za majčine godine.

     U slučaju Robertsonove translokacije, kariotip je 46, XX-14+t (14q; 21q), ili 46, XY-14+t (14q; 21q). U oko 1/3 slučajeva jedan od roditelja je nosilac mirne translokacije. Majka nosilac mirne ili balansirane Robertsonove translokacije ima kariotip 45, XX -14, -21+t (14q; 21q). Rekurentni rizik za muške nosioce je 1-3%, a za ženske 10-15%. – Uslučaju retkih nosilaca 21q21q translokacije, rekurentni rizik je 100%.

     Osoba sa mozaicizmom za Daunov sindrom ima kariotip 47, XY+21/46, XY. Nivo mentalnog zaostajanja je kod ovih osoba blaži nego kod osoba sa čistom trizomijom. Postoje i parcijalne trizomije 21. hromozoma. Smatra se da postoji tzv. kritična regija za Daunov sindrom na distalnom kraju dugog kraka (21q22) jer deca sa trizomijom ze ovu regiju imaju tipične crte Daunovog sindroma.

     Jedina utvrđena korelacija genotip-fenotip u trizomiji 21 jeste visoka incidencija Alzheimerove bolesti. Ova povezanost se pripisuje efektu doze gena za amiloid prekursor protein (patološki gen koji se taloži u mozgu obolelih osoba, dovodeći do atrofije moždanih ćelija).


Preuzeto iz: Popić-Paljić F. Humana genetika. Drugo izdanje. Novi Sad, 2011.

Promenom ishrane do izlečenja "prehlade" i kašlja

     Pravi medicinski tretman neke bolesti treba da podrazumeva lečenje čoveka kao jedinstvenog bića, a ne samo pojedinačno lečenje obolelog organa. Taj celovitiji, holistički pristup zdravlju, ilustruje mr sci dr Tatjana Ikić, specijalista ORL, čije je posebno interesovanje gastro-ezofagealnarefluksna bolest (GERB) – jedno od oboljenja digestivnog trakta. Ova bolest je uzrokovana vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak, što je najčešće posledica brze i neredovne ishrane preobilnim obrocima koji preopterećuju želudac, ali su njeni simptomi vrlo često dominantno respiratorni. Za uspešno dijagnostikovanje i lečenje GERB-a i njenih posledica po disajne organe potreban je, timski rad gastroenterologa i otorinolaringologa.

mr sci dr Tatjana Ikić

ORL simptomi GERB-a

     Otorinolaringolozi su, prema rečima dr Ikić, neretko prvi koji otkriju postojanje GERB-a. U čak 75% pacijenata sa GERB-om, otkrivenim u ORL praksi, pacijenti uopšte ne navode gastrointenstinalne smetnje karakteristične za refluks (gorušicu, osećaj vraćanja kiselog sadržaja). Otorinolaringologu se najčešće obraćaju zbog iritativnog kašlja, grebanja u grlu, potrebe za stalnim pročišenjem grla, osećaja „knedle“ u grlu koja ne izaziva ni otežano gutanje ni otežano disanje, nakupine sekreta u zadnjem delu ždrela i nosa, kao i zapušenost nosa, gušobolje, stalnog crvenila grla, belog, obloženog jezika, neprijatnog zadaha iz usta...

     GERB ima raznovrsne simptome među kojima su čak i napadi slični asmatičnim, te mnogi pacijenti zanemaruju želudačne probleme; prijavljuju da imaju dobar apetit, možda čak i pojačan, nesvesni da je možda baš to izvor problema, da zapravo treba da koriguju način ishrane. Dr Ikić dodaje da taj polimorfizam simptoma, kao i vrlo različita percepcija simptoma od pacijenta do pacijenta, lečenje često usmere u pograšnom pravcu, na ispitivanje alergija ili astme.

     

    Gastro-ezofagealni refluks (GER) je vraćanje želudačnog sadržaja natrag u jednjak, i sam po sebi nije bolest. Prvi simptomi GER javljaju se u donjem spratu jednjaka, zbog pojačane produkcije želudačnih sokova, ili usporenije peristaltike želuca i sporijeg silaska hrane. Ukoliko to duže traje, ako se ne leči problem koji je uzrokovao GER, može da dođe do patoloških promena na sluznici jednjaka i do razvoja gastro-ezofagealne refluksne bolesti (GERB). Prema Montrealskoj definicji iz 2006. godine, GERB je „stanje koje nastaje kada refluks želudačnog sadržaja uzrokuje zabrinjavajuće simptome ili komplikacije.“

   Za razliku od želuca koji ima jaku sluznicu otpornu na želudačne sokove, ostali delovi digestivnog trakta, a među njima i ždrelo i jednjak, nisu otporni na tako jake kiseline. Čak i kad je sadržaj bilijarnog porekla, ispunjen žučnim sokovima, odnosno u slučajevima kad potiče iz duodenuma, on nije prirodan za sluznicu jednjaka. Što je refluks češći, sluznica jednjaka je sve više izložena oštećenjima poput neke vrste hemijskih opekotina, i ima sve kraće vreme za oporavak. Ta oštećenja se manifestuju, dodaje dr Ikić, uočljivim patološkim promenama koje se mogu videti endoskopskim pregledom jednjaka i želuca (uz pomoć sonde sa kamerom). Jedna od najnepoželjnijih komplikacija je Barretov jednjak, koja se smatra prekancerozom.

Posledice po disajne organe

     

    Komplikacije na jednjaku – sastavnom delu organa za varenje – zajednički su problem i za gastroenterologe i za specijaliste ORL, ali se otorinolaringolozi posebno bave posledicama GERB-a po disajne organe.

    Promene karakteristične za jednjak mogu se javiti u grlu, gde se ukrštaju delovi disajnog i digestivnog puta. Želudačni sadržaj se preko jednjaka i zadnjeg zida glotisa izliva između glasnica i ulazi u traheju i tako dospeva u pluća, pa otuda i nadražajni kašalj, a ponekad i gotovo klasični „asmatični“ napad. Ono što ORL takođe interesuje je i na koji način želudačni sadržaj, kad dospe u larinks, utiče na kvalitet i strukturu glasa.

     

     U daljem retrogradnom (obrnutom, neprirodnom) toku želudačnog sadržaja, na udaru su krajnici i ždrelo; želudačni sadržaj tada lako sklizne u gornji sprat ždrela i preko njega, kroz zadnje nosne otvore, dospeva do nosa, izazivajući jaku iritaciju nosne sluznice, otok i zapaljenje. Zbog stalne iritacije i poremećene prirodne barijere, sluznica nosa je sklonija infekcijama; štaviše, često se javljaju i rinosinuzitisi, zato što je sluznica nosa i sinusa jedinstvena, bez pregrade između njih. Sve ovo prate glavobolje, pritisak u korenu nosa, neraspoloženje, neka vrsta nejasne nervoze koju pacijenti ne umeju da opišu, a koja ih ometa u svekodnevnom životu.

Dijagnostika i lečenje

     Kad se GERB manifestuje u ORL regiji, to znači da je bolest već uzela maha i da zahteva ozbiljno lečenje. Dr Ikić ističe da se opravdanim pokazao stav da takvog pacijenta treba lečiti šest meseci. Gastroenterolozi obično smatraju da terapiju treba primenjivati dva meseca, pa nakon kontrole eventualno produžiti terapiju, ali se pokazalo da komplikacije izazvane dužim delovanjem GER treba uporno lečiti i pola godine da bi se pacijentu pomoglo na pravi način. U svakom slučaju, gastroenterolog i specijalista ORL terapiju započinju istovremeno, međusobno je usklađuju savako u svom domenu, koriguju se i dopunjuju.

     U dijagnostičke svrhe, posebno kod osoba starijih  od 50 godina, obavezno se radi ezofago-gastro-duodenoskopija (EGDS). Reč je o endoskopskoj metodi kojom se direktnim pregledom uz pomoć fleksibilne sonde ispituju digestivni organi, od usta, ulaza u jednjak, preko želuca do duodenuma. Uzima se i uzorak sluznice na pH analizu i bakteriju Helicobacter pylori, a terapija se određuje na osnovu nalaza. Iz ORL ugla, vrlo značajna dijagnostička metoda je i 24-satna pH-materija, kojom se u toku 24 sata, pomoću sonde plasirane na nos i uvedene kroz jednjak do želuca, meri pH želudačne sredine.

     Ukoliko su simptomi GERB manifestovani u grlu i nosu, primenjuje se lokalna terapija ORL kapima, često i na osnovu antibiograma; ukoliko je potrebno, radi se rendgen sinusa i drugo. Ako ima problema sa glasnicama ili promena na sluznici larinksa, obavlja se i laringo-mikroskopski pregled sa uzimanjem uzorka sluznice larinksa.

     GERB se leči konzervativnim putem, medikamentima. Ukoliko u nekim fazama bolesti to nije dovoljno, nastavlja se hirurškim lečenjem. Dr Ikić naglašava da trajne promene na jednjaku ne moraju da budu prekancerozne ili maligne lezije, ali stalna ožiljavanja pod dejstvom želudačne kiseline mogu da dovedu i do stenoza (sužavanja) jednjaka. Ovo se toleriše dok pacijent može da guta kašastu hranu i manje zalogaje; nelečen GER, međutim, može da izazove takve ožiljke da stenoza jednjaka zahteva isključivo hirurško lečenje.

     Od medikamenata se, kao prva terapija za smanjenje prekomerne proizvodnje želudačne kiseline, koriste inhibitori protonske pumpe, zatim H₂ blokatori i antacidi. Antibiotik se uključuje kod potvrde infekcije na Helicobacter pylori. Lokalna ORL terapija je usmerena pre svega na održavanje dobre prohodnosti nosa, uz redovnu toaletu nosa, održavanje usne duplje i sanaciju zuba. Bitan deo terapije je i promena higijensko-dijetetskog režima, odnosno promena životnih navika koje su dovele do ovog problema – redovna ishrana (tri glavna obroka i dve užine), dobro žvakanje hrane, izbegavanje jake, začinjene i masne hrane, alkohola, a posebno kafe i napitaka sa kofeinom).