Medicinski lepak „može da popravi oštećeno srce?“

U jednoj epizodi serije „Star Track: The Next Generation,“ kapetan Džin-Luk Pikard je uboden u grudi, ali je preživeo zahvaljujući uređaju koju mu je zašio rane u srcu. Sada, stvarni naučnici su izumeli lepljivu materiju  koja takođe može da popravi rane na srcu.

Ovaj lepak stvara veze u tkivu srca koje su jake kao šav ili spajalice, zatvara rane i sprečava komplikacije, kažu izumitelji Jaffrey M. Karp, profesor medicine saradnik „Harvard Medical School“, i dr Pedro del Nido, kardio hirurg u „Boston Childern’s Hospital.“

Spajalice i šavovi mogu praviti probleme. „Svakim prolaskom igle za šivenje, morate da poravnate ivice reza,“ kaže Karp. „Spajalice mogu da oštete tkivo, i moraju da se saviju kako bi održale tkivo spojenim.“ Ono što još ne ide u prilog spajalicama jesto to što ne prave vodonepropustivu zakrpu, najčešće su metalne, pa se moraju ukloniti, dodaje Karp.

Kako bi rešili ovaj problem, istraživači pokušavaju da naprave vodonepropustiv lepljivi polimer, koji može brzo da očvrsne i stvori zakrpu na srcu koje kuca ili na krvnom sudu dok krv cirkuliše, piše u studiji objavljenoj 8. januara u časopisu „Science Translation Medicine.“

Lepak je slične gustine kao med. Doktor može da stavi lepak na zakrpu kojom će zatvoriti rupu u tkivu (slično kao kad krpimo gumu na biciklu). Ili može da nanese lepilo direktno na rascep krvnog suda ili zida creva, i spoji ivice oštećenog tkiva dok se lepak nestegne.

Kada se postavi, molekuli lepka se učvršćuju između kolagenih vlakana utkivu (kolagen je protein koji daje tkivu strukturu i oblik). Hirurg zatim tretira lepak UV zracima, uzrokujući oslobađanje slobodnih radikala, koji su vrlo reaktivni i povezuju molekule u lepku (povezuje tzv. akrilatne grupe) stvarajući čvrste lance. Tako nastaje supstanca slična gumi, sa molekulima isprepletanih sa kolagenim vlaknima srca.

Do sada, lepak je testiran na svinjama i pacovima. U svinja, istraživači su ubacili zakrpu u živo srce i prikačili ga za pretkomornu pregradu. Oni su takođe popravili karotidnu arteriju, napravili su rez na njoj i kasnije naneli lepak preko.

Kod pacova, su napravili male rupe u srcu, kao one kod kongenitalnih anomalija. Zatim su ih zatvorili sa materijalom koji omogućava regeneraciju tkiva.

Lepila koja su trenutno u upotrebi neočvrsnu dovoljno brzo kao ovo novo, Karp kaže. Štaviše, kako bi delovali tkivo mora biti suvo, dok drugi nisu kompaktibilni sa različitim vrstama tkiva.

Potrebna su istraživanja na ljudima, pre kliničke upotrebe lepka. Karp i nekoliko drugih lekara osnovali su kompaniju „Gecko Biomedical“, vrednu 10 miliona američkih dolara. Osnivači kažu da bi se lepak u kliničkoj upotrebi u Evropi mogao naći do kraja 2015. godine.

Karp kaže da vezivo olakšava izvođenje nekih operacija tako što eliminiše upotrebu šavova. „Glavni ograničavajući faktor kod minimalno invazivnih pristupa u klinici je to što nema adekvatnih lepila koja deluju unutar tela.“

Čulo dodira u bioničkoj šaci

Pacijent sa amputiranom šakom, koji umesto nje ima bioničku po prvi put je u mogućnosti da oseti teksturu i oblik usvojim rukama, objavili su Evropski istraživači. Uspeh jednomesečnog testiranja u Italiji ohrabrilo je naučnike u rešavanju najteže prepreke u prostetici.

Sve do sada, pokretne proteze šaka nisu imali mogućnost da osete, i bilo ih je teško kontrolisati. Što znači da su korisnici kršili predmete pokušavajući da ih uhvate.

„Prvi put smo uspeli da povratimo senzitivnost bioničke šake, dok je pacijent pomera”, kaže vođa tima Silvestro Micera. Studiju su predvodili Micera i Staniša Raspopović sa kolegama na Univerzitetu u Švajcarskoj (Ecole Polytechnique Federale de Lausanne) i na Institutu u Pizi (BioRobotics Institute). O njihovom otkriću piše u magazine Science Translational Medicine, u Americi.

“Kad držim predmet u šaci, mogu da osetim da li je tvrd ili mek, ravan ili okrugao,” kaže Dennis Aabo Sorenson, tridesetšestogodišnji muškarac iz Danske, koji je izgubio šaku u eksploziji vatrometa. On dodaje: „Mogu da osetim stvari koje nisam mogao prethodnih devet godina. Osećaj je neverovatan!“

Sorenson-u smo postavili nezgrapnu mehaničku ruku, koja ima nekoliko naprednih senzora u svakom prstu. Ovi senzori sprovode električne impulse kroz žice do nekoliko elektroda što su hirurški ugrađene u nadlakat.

Mada nervi nadlakta nisu bili u funkciji skoro deceniju, doktori su uspeli da ih reaktiviraju. Zbog testiranja Sorenson je nosio povez preko očiju i čepiće za uši u Gemelli bolnici, uspeo je da razlikuje pomorandžu i lopticu za bejzbol. Takđe je mogao da prepozna šta god da drži, na primer, tvrdo parče drveta ili plastičnu čašu.

Implantan je sklonjen posle 30 dana zbog sigurnosnih mera, ali stručnjaci veruju da elektrode mogu da ostanu unutra najmanje četiri godine. Još se sprovode neka istraživanja. Rade na tome da smanje ceo sistem, i načine ga lako prenosnim. Istraživači veruju da je ova proteza najmenje pet godina daleko od kliničke primene, dok se potpuno ne razvije.

U međuvremenu, Sorenson koristi svoju dosadašnju protezu, koja se otvori i zatvori u zavisnosti da li stegne ili opusti mišić u ruci, ali nema senzore za dodir.

„Ovaj uređaj, čini se da je korak bliže savršenijem funkcionisanju mašine i čoveka,“ kaže Richard Frieden, asistent na Ichan School of medicine at Mount Sinai Medical Centar u Njujorku. Inženjer David Gow da iako je proteza stavljena jednom pacijentu (jedan slučaj) čini se kao praktična, i dodaje: „Ovo otvara odlične mogućnosti za pacijente kojima su potrebni veštački udovi.“

Redovni pregledi čuvaju zdravlje

Redovni preventivni pregledi najbolja su zaštita za žene od sve brojnih ginekoloških kancera. Preventivom je moguće izbeći komplikacije i tragične posledice.

     Ultrazvučni pregled je jedina metoda kojom se može dijagnostikovati rak jajnika, najsmrtonosniji ginekološki kancer od kojeg u Srbiji godišnje oboli 800, a umre 450 žena. Ipak sistematski, preventivni ginekološki pregled po zakonu ne uključuje ultrazvuk. Takođe manualni pregled dojki, iako u zakonu stoji da je obavezan, ginekolozi u domovima zdravlja obavljaju isključivo po zakonu pacijentkinje.

     Redovni preventivni pregled omogućava da se otkrije boles u početnoj fazi kada postoje velike šanse za potpuno i trajno izlečenje. 

     "Preventivni pregled grlića materice dovoljan je jednom u dve godine, dok je za jajnike neophodno jednom godišnje. jedini pregled koji pokazuje prisustvo karcinoma jajnika je vaginalni ultrazvuk, odnosno kolor dopler i obavljanje nespecifičnog tumor markera. Takođe odlazak na sistematski ginekološki pregled mora da uključuje i manuelni pregled dojki, ali u domovima zdravlja izabrani ginekolozi ga rade samo na zahtev pacijentkinje. Razlog je preopterećenost, imaju previše pregleda tokom dana, moraju da ispune normu i za ovakav pregled nemaju vremena", objašnjava dr Ana Mitrović Jovanović, ginekolog i načelnica preoperativnog odeljenja u GAK "Narodni front".

     Ona naglašava da manuelni pregled dojki ginekolog mora da obavi kako pacijentkinjama starijim od 40, tako i onim mlađim od 30 godina. 

     "Nakon opipavanja dojki, ginekolog određuje da li ima indikacija za ultrazvuk i da li pacijentkinja treba da ide dalje kod onkologa. Često žene zamole svog izabranog lekara opšte prakse da obavi ovaj pregled, međutim oni moraju da ih upute kod ginekologa jer je taj pregled jedini validan", kaže dr Mitrović Jovanović.

     U domovima zdravlja tvrde da bi ultrazvuk trebalo da bude obavezan na sistematskom ginekološkom pregledu, ali ga zakon ne propisuje.

     "Radimo ga po potrebi kada manuelnim pregledom posumnjamo da postoji razlog za to. Nažalost, broj obolelih se iz godine u godinu drastično povećava, a zakon u preventivu ne uključuje obavezan ultrazvuk, pa se često dešava da karcinom jajnika bude ustanovljen tek kada uđe u poodmaklu fazu bolesti", objašnjava dr Snežana Janković, ginekolog u Domu zdravlja "Savski venac".

     Prema njenim rečima, manuelni pregled donekle može da pokaže zdravstveno stanje jajnika, ali ne u potpunosti.

     "Takođe pregled dojki treba da radi izabrani ginekolog, ali ga pacijentkinjama često uradi lekar opšte prakse koji za to nije edukovan. Dešava se, međutim da ginekolog ne uradi pregled dojki, pa pacijentkinja mora da insistira, ali to je od slučaja do slučaja. Ako posumnja na tumor, šalje je obavezno na ultrazvuk, a potom kod onkologa", kaže dr Janković.

     Iako je ultrazvuk jedini način da se na vreme otkrije tumor na jajnicima, u Ministarstvu zdravlja kažu da ovaj pregled može obaviti svaka žena, ali mora sama da ga zatraži od svog ginekologa.   

Koju hranu izbegavati kada pijemo antibiotike?

     Posle otkrića pencilina 1923. i dobijanja Nobelove nagrade 1945. proslavio se Aleksandar Fleming. Ubrzo nakon otkrivanja penicilina stvoreni su mnogi drugi antibiotici. Neki ubijaju bakterije. Drugi sprečavaju njeno razmnožavanje. U većini slučajeva naše telo može samo da se izbori protiv ovih štetočina. Osim kada su one toliko brojne i otporne (žilave), u pomoć priskaču antibiotici. 

Evo par saveta kako se treba hraniti kada ih pijemo:

Mlečni proizvodi. Mleko i mlečni proizvodi mogu loše uticati na crevnu floru dok pijemo antibiotike. Na sajtu (MedLine Plus) sam pročitao da se mleko ne preporučuje kad uzimamo ciprofloxacin, iako uzimanje hrane čije je sastojak mleko ne pravi probleme. Takođe zasićene masti u hrani mogu da prouzrokuju dijareju, što je neželjena pojava uzimanja antibiotika.

Vlaknasta hrana. Određeno povrće (koje ima mnoštvo vlakana) i grašak mogu loše uticati na crevnu floru, prouzrokujući dijareju tokom uzimanja antibiotika. Pšenični proizvodi sa dodatkom gvožđa ili kalcijuma mogu smanjiti apsorpciju nekih antibiotika, posebno hinelone (ciprofloksacin, nalidiksična kiselina i cinokacin), kao i grupa fluorohinelona (sparfloksacin i trovafloksacin). Neki sokovi sadrže rastvorena vlakna i mogu biti obogaćeni kalcijumom.

Kiselkasta hrana. To je najčešće voće (sok od limuna – pH 2-3; jabuke, borovnica, trešnje, grajfrut, nektarine, breskve... – pH 3-4; banane – pH 4-5; dinja – pH 6). Od povrća to je paradajiz, i svo povrće sa dodatkom sirćeta. Niske pH vrednosti koje se nalaze u ovoj hrani mogu da ometaju apsorpciju leka, kažu u članku „The Chicago Tribune.“ Međutim, ponekad ne morate da ih izbegnete u potpunosti. Možete ih konzumirati, čak i kečap, paradajiz, gazirana pića neko vreme pre uzimanja leka, ili dva sata kasnije. Ako niste sigurni pitajte svog farmaceuta.

Alkohol. Na sajtu mayoclinics.com kažu da alkohol generalno ne utiče na antibiotike. Međutim, ovi lekovi i alkohol imaju slične neželjene efekte, tako da konzumiranjem alkoholo povećavate šansu da ih iskusite. A to su: mučnina, vrtoglavica, mamurluk. Ali do ozbiljnih posledica može doći ako pijete tinidazole, metronidazole i „trimethroprim-sulfamethoxazole“.

Veći deo namirnica koje jedemo ne smeta antibioticima. Uopšteno govoreći pročitajte uputstvo svakog leka pre no što počnete da ga pijete. Ne uzimajte lekove na svoju ruku, ili od drugih. Konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom.

Abdomen - Uvod

Gornju površna granica abdomena odgovara kružnoj liniji, koja se pruža od baze processus xiphoideus-a, bočno duž arcus costalis-a i završava se pozadi na telu XII torakalnog pršljena.

     Donja površna granica pruža se:

1)      napred – od gornje ivice preponske simfize i kožnog nabora (plica inguinalis), koji označava granicu između abdomena i prednje strane buta;

2)      bočno – duž criste iliacae karlične kosti;

3)      pozadi – do rtnog nastavka V lumbalnog pršljena.

     Duboke granice cavitas abdominis prostiru se, međutim, znatno iznad i ispod gore označenih površnih granica. Nagore, trbušna duplja zalazi iznad rebarnih lukova u grudni koš sve do svoda prečage, a nadole se spušta u karlicu do lineae terminalis, ustvari, gornji otvor male karlice predstavlja duboku granicu između abdominalne i karlične duplje.

Podela

     Da bi lakše opisali položaj i odnose organa sadržanih u abdominalnoj duplji, kao i patološke promene, abdomen je podeljen na manje celine, tj. predele.

     Abdomen je pomoću dve horizontalne linije (gornja prolazi kroz najnižu tačku X para rebara, a donja kroz najvišu tačku obe cristae iliacae) podeljen na tri sprata: gornji, srednji i donji. Svaki od ova tri sprata se pomoću dve vertikalne linije (medioklavikularne linije ili linije koje prolaze kroz sredinu Poupartove veze) deli na po tri predela, srednji i sva bočna.

     Gornji sprat se tako deli na središnji predeo – regio epigastrica s. epigastrium; i dva bočna predela: regio hypochondriaca dextra et sinistra.

     Srednji sprat se deli na središnji predeo – regio umbilicalis; i dva bočna predela: regio lateralis dextra et sinistra.

     Donji sprat je takođe podeljen na središnji predeo, koji se naziva regio pubica s. hypogastrium, i dva bočna predela: regio inguinalis dextra et sinistra.

Topografske orjentacione linije i tačke

     Na trbušnom zidu postoji više topografskih linija i tačaka, koje su korisne u klinici za lokalizaciju trbušnih organa i kliničkog nalaza.

Topografske linije

1)      Srednja trbušna linija (linea mediana anterior) odgovara beloj liniji trbuha (linea alba).

2)      Spoljna ivica m. rectus abdominis-a je udaljena oko 9 cm od bele linijie; u slučaju kada se ovaj žleb ne raspoznaje usled gojaznosti određuje se rastojanjem od bele linijie za širinu šake (ne računajući palac).

3)      Rebarni luk (arcus costalis) je važna orjentaciona linija za određivanje veličine slezinie i jetre; donja ivica jetre normalno ne prelazi ispod desnog rebarnog luka više od 1 cm u ležećem, a 2 cm pri uspravnom stavu tela, dok se slezina normalno ne palpira ispod levog rebarnog luka.

4)      Preponski kožni nabor (plica inguinalis) pruža se kao i lig. inguinale – Pouparti, kojim je prouzrokovan, od sponae iliacae anterior superior do tuberculum pubicum. Preponski nabor označava granicu između abdomena i prednje strane buta.

5)      Bedreni greben (crista iliaca) lateralno označava donju granicu prednjo-bočnog zida abdomena prema sedalnom predelu. Bedreni greben je lako uočljiv i opipljiv.

6)      Bispinalna linija odgovara horizontalnoj liniji koja povezuje obe spinae iliacae anteriores superiores.

7)      Monroova spinoumbilikalna linija (linea spinoumbilicalis) vezuje pupak sa spinom iliakom anterior superior.

8)      Gregoire-ova linija žučnih puteva odgovara uspravnoj liniji udaljenoj 2 cm udesno od srednje trbušne linije; pruža se u dužinu od desnog rebarnog luka do 6 cm iznad pupka.

9)      Desjardins-ova linija vezuje pupak sa dnom desne pazušne jame. Ova linija, ustvari, odgovara simetrali pravog ugla, kojeg zaklapa srednja trbušna linija sa horizontalom povučenom udesno od pupka. Desjardins-ova linija služi za određivanje položaja Vaterove ampule (ampulla hepatopancreatica), odnosno ušća ductus choledochus-a u duodenum, koje se projektuje na ovoj liniji 5 cm iznad pupka.

10)  Luschka-ova leva rebarnoklavikularna linija vezuje prednji kraj XI levog rebra sa sternoklavikularnim zglobom iste strane. Ona označava donju graničnu liniju slezina, koju prednji pol slezine normalno ne prelazi.

11)  Linija donje epigastrične areterije označava pravac stabla ove arterije, a odgovara liniji koja spaja pupak sa sredinom Pupartove veze. Poznavanje ove linije služi u klinici, da bi se izbegla povreda stabla te arterije, prilikom punkcije prednjeg trbušnog zida, u cilju ispuštanja tečnosti akumulirane u peritonealnoj duplji (ascites).

Topografkse tačke

1)      Pupak (umbilicus) leži u visini intervertebralnog diskusa između III i IV lumalnog pršljena. Prema njemu se određuje položaj duodenuma, poprečnog kolona i završne račve aorte abdominalis.

2)      Prednje gornja bedrena bodlja (spina iliaca anterior superior) je veoma važna topografska tačka, je se može lako opipati. Desna spina iliaca anterior superior služi kao orjentacija za povlačenje hirurškog reza za pristup apendiksu. Od nje polazne Monroova linija i bispinalna linija.

3)      Mc Burney-ova tačka odgovara sredini desne Monroove linije, koja spaja pupak sa spina iliaca anterior superior. Ova tačka odgovara projekciji ušća ileuma u cekum (ostium ileale). Pritisak trbušnog zida u predelu ove tačke izaziva, odnosno pojačava bol kod apendicitisa.

4)      Lanz-ova tačka se nalazi na spoju desne trećine sa srednjom trećinom bispinalne linije. Ona odgovara ušću crvuljka u cekum (ostium appendicis vermiformis).

5)      Tačka žučne kese je mesto palpacije dna žučne kese. Ono odgovara tački preseka spoljašnje ivice desnog m. rectus abdominis-a sa odgovarajućim rebarnim lukom.

6)      Tačka Vaterove ampule (ampulla hepatopancreatica), u kojoj se projektuje ušće ductus choledochus-a u duodenum, nalazi se na Desjardinsovoj liniji 5 cm iznad pupka.

7)      Bazy-eva paraumbilikalna tačka leži na tri prsta širine (oko 6 cm) lateralno od pupka. Ona odgovara projekciji bubrežnog sinusa, odnosno bubrežne karlice i početka uretera na prednjem trbušnom zidu.

8)      Halle-ova tačka leži na bispinalnoj liniji i odgovara spoju srednje trećine sa odgovarajućom spoljnom trećinom ove linije. U visine Haleove tačke ureter je najbliži prednjem trbušnom zidu, opisujući svoju krivinu (flexura marginalis ureteris), na prelazu iz abdomena u karlicu. Desna Haleova tačka poklapa se sa Lanzovom tačkom, a kod žena obostrano sa adneksima. 

Zašto zeleno i plavo u bolnicama???

Mora da ste videli lekare u zelenim ili plavim uniformama (keceljama), ako ne u bolnicama onda sigurno u popularnim TV serijama kao što su House M.D, Grey’s Anatomy i sl. koji su u plavom ili zelenom. Jeste li se ikada zapitali zašto? Zašto se lekari u bolnici tako oblače?

     Zelena se dobro uklapa uz medicinski pribor i ne privlači pažnju. Zelena je prijatna za oči, i krvarenja koja nastaju prilikom intervencija (prskanje krvi) čini manje upadljivim.  Čak je u spektru boja zelena neutralna. Ranije u bolnicama se koristila bela boja, jer je efekat u kombinaciji sa svetlom davao osoblju (hirurzima na primer) dodatnu preciznost i oštrinu tokom intervencija. Pedesetih i šezdesetih bela boja se izbacuje iz upotrebe, a koriste se razne nijanse zelene i svetlo-plave boje.

     Dizajneri, psiholozi, majstori feng shui-a, dizajneri enterijera svi oni se slažu da boje plava i zelena daju osećaj smirenosti, balansa i opuštanja. Oni koriste nijanse, naročito nijansu žalfije u bolnicama, centrima za istraživanja, delujući na mozak tako što smanjuje jake emocije. Ali još nisu sigurni kako zapravo ove boje deluju na hemiju mozga pa se očekuju dodatna istraživanja.

     Hromoterapija nas vraća u drevnu Kinu i Egipat, gde je praksa bila da različitom bojom leče različite bolesti. Nedavne studije su pokazale da ako smestimo osobu u sobu okrečenu u zeleno njeni otkucaji srca se smanjuju (srce radi sporije), krvni pritisak pada i mišići se opuštaju. Nasuprot njima deluju tople boje, crvena ili narandžasta.

     Iz svega navedenog možemo doći do zaključka da zelena i plava deluju povoljno na bolesnike.

Barijatrijskom hirurgijom protiv dijabetesa

   Barijatrijska hirurgija kontroliše dijabetes

     Pankreas (hušterača-pancreas) stvara dovoljnu količinu insulina koji održava normalan nivo glukoze u organizmu. Glukozu koriste ćelije za energiju, ali kada je delikatan balans glukoze narušen, najčešće gojaznošću, razvija se dijabetes tip 2.

     U SAD, broj dijabetičara je utrostručen u prethodnih 30 godina, i sada iznosi preko 20 miliona, kaže CDC (Centar for Disease Control an Prevention), i preko 90% dijabetičara ima dijabetes tip 2. Sa povećanjem telesne težine pacijenta raste i rizik i ozbiljnost ove bolesti. Oko 40% dijabetičara tip 2, potrebane su dnevne injekcije insulina kako bi održali normalan nivo glukoze. 70% odrasilih u SAD su preteški ili gojazni, kao i trećina dece i tinejdžera. Samo fizička aktivnost i odgovarajuća ishrana nisu efikasni u borbi protiv teške gojaznosti ili dijbetesa tip 2. Kada pacijent jednom postane debeo, ponovan gubitak kilograma (i održavanje normalne težine) se skoro nikad nedogode. Dok su lekovi koje koristimo za dijabetes navodno dobri, oko polovine ljudi koji ih uzimaju ne mogu da kontrolišu svoju bolest. Što dovodi do srčanog udara, slepila, moždanog udara i otkazivanja bubrega. Kako bi kontrolisali gojaznost u pomoć priskače hirurgija. Takozvana barijatrijska hirurgija smanjuje želudac (kao mala kesa), modifikuje digestivnu cev tako da hrana dolazi do malog creva kasnije nego obično. Tokom godina doktori izvodeći operacije za gubitak telesne mase, otkrili su da hirurškim tretmanom mogu da izleče dijabetes tip 2.

     Kako bi istražili ovu hipotezu, 150 pacijenata sa dijabetesom tip 2 i gojaznošću su uključeni u studiju 2007. godine. 50 pacijenata je imalo želudačnu „bypass“ operaciju. Ona smanjuje želudac do veličine loptice za golf; sledećih 50 pacijenata je imalo „sleeve“ operaciju želuca, koja smanjuje želudac veličine fodblaske lopte do oblika banane; i poslednjih 50 koji su lečeni odgovarajućom ishranom uz uzimanje lekova. Ispitanici kojima su urađene barijatrijske intervencije su manje unosili hranu i gubili na težini. Oni su izgubili pet puta više, u odnosu na pacijente koji su uzimali lekove za sniženje nivao šećera.

     Studija objavljena u „New England Journal of Medicine“ u 2012. je zapanjujuća u svetu medicine. U studiji su uporedili rezultate pacijenata koji su lečeni lekovima i odgovarjućom ishranom; i oni kojima su urađene barijatrijske intervencije. Pacijenti ove druge grupe kao da su bili izlečeni od dijabetesa, ili su smanjili potrošnju lekova. Gubitak težine pacijentima je snizio i krvni pritisak i holesterol. Većina pacijenata koji su koristili gomilu lekova su prestali da koriste lekove ili da uzimaju samo nekoliko u toku dana. Što dovodi do zaključka da je skoro otkriven lek protiv dijabetesa tip 2. Ali treba još uraditi neke studije. Većina lekara internista smatra da barijatrijsku hirugiju treba koristi u mnogo ranije stadijum kod lečenja dijabeta u gojaznih, a ne čuvati je kao poslednju kartu.