Медицински техничари и техничарке IV3: Peritonealna dijaliza

Медицински техничари и техничарке IV3: Peritonealna dijaliza: Peritonealna dijaliza terapijski postupak kojim se vrši otklanjanje uremijske intoksikacije putem peritoneuma kao polupropustljive membran...

Alergija na lekove: opasnost koja vreba

Imunološke reakcije na medikamente i kozmetičke preparate nisu retke, a manifestuju se na različite načine - od crvenila kože i koprivnjače di stanja koja ugrožavaju život.

Alergija se može javiti na bilo koji lek, čak i na onaj koji osoba već godinama upotrebljava, a mnogi ne znaju da i biljni preparati mogu izazvati neadekvatne reakcije. Praksa pokazuje da su najučestalije alergije na antibiotske, protivupalne medikamente i vitaminske preparate, dok su, kada je reč o kozmetičkim proizvodima, najproblematičnije hidrantne kreme i vlažne maramice. Do alergije na lekove dolazi kada odbrambeni sistem organizma reaguje neprimereno na sastojke leka ili preparata. Međutim, često se dešava da imunološki sistem nije povezan s tegobama, već da je reč o nuspojavama (recimo, mnogi medikamenti protiv hipertenzije izazivaju kašalj, antibiotici uzrokuju dijareju...). Neke alergijske reakcije veoma su opasne i mogu ugroziti život, pa zahtevaju hitnu intervenciju lekara.

Šta povećava rizik?

Dugotrajna i česta primena visokih doza leka povećava opasnost od pojave alergije, koja se ne mora razviti na osnovni sastojak, već je može izazvati i supstanca iz, recimo, omotača tablete. U najvećem broju slučajeva alergija nastaje nekoliko minuta nakon uzimanja leka, ali dešava se da se javi i odložena reakcija, koja uglavnom nije opasna. Simptomi alergije na lekove uključuju osip na koži, koprivnjaču, svrab, groznicu, oticanje lica, ubrzano disanje i - anafilaktički šok.

Anafilaktički šok

Ovo je zaista retka alergijska reakcija, ali je opasna po život i zahteva hitnu intervenciju lekara. Javlja se iznenada, nekoliko minuta nakon uzimanja leka, a karakterišu je suženje respiratornih puteva i grla i posledično - otežano disanje, šok uz pad krvnog pritiska, slab i ubrzan puls, mičnina, povraćanje ili proliv, vrtoglavica ili gubitak svesti. Osim lekova kao što su penicilin, apirin i analgetici, do anafilaktičkog šoka mogu dovesti i kontrastna sredstva za snimanje u radiologiji, hrana (na primer kikiriki, morski plodovi, orasi, jaja, voće...), ubodi insekata (pčela, osa, stršljena), guma odnosno lateks iz plastičnih rukavica. Osoba koja je preživela anafilaktički šok potencijalni je kandidat za ponovni incident te vrste. Takođe, ljudi alergični na pojedine namirnice i asmatičari izloženi su većem riziku od razvoja anafilaktičkog šoka.

Šta preduzeti?

Osoba sa anafilaktičkim šokom mora biti hitno medicinski zbrinuta, jer se respiratorne tegobe i kolaps razvijaju veoma brzo. Ukoliko se registruju poremećaji svesti, nestabilnost, pad pritiska i otežano disanje, ono što se može uraditi do dolaska Hitne pomoći jeste postavljanje obolelog u ležeći položaj, nakon čega mu treba podići noge tako da budu iznad nivoa glave, kako bi se poboljšalo vraćanje krvi u srce i usporio pad pritiska, dok mu je glavu neophodno okrenuti u stranu. Ukoliko je osoba bez svesti, treba proveriti da li su usta i nos prohodni i ukoliko nisu, izvaditi strana tela (veštačku vilicu, zalogaje hrane...) i okrenuti je na bok. Izuzetak su bolesnici koji su svesni i guše se - njima treba pomoći da sednu. Dalje lečenje može obaviti samo stručna ekipa koja daje adrenalnin i transportuje pacijenta do bolnice. 

 

Aspirinska astma

Aspirin je široko korišćen i izu­zetno dobar lek, ali treba znati da često izaziva alergijske manifestacije s različitim kliničkim slikama (od koprivnjače, preko angioedema, do anafilaktičkog šoka). Većem riziku od alergije na ovaj lek izloženi su pacijenti sa takozvanim aspirinskim trijasom, kliničkom slikom koja obuhvata nepodnoše­nje aspirina, polipe u nosu i bronhi­jalnu astmu. Fe­nomen poznat kao aspirinska astma jedan je od najtežih oblika ovog oboljenja, s vrlo teškim akutnim napadima usled kojih pacijent ne reaguje na terapiju. Teško se leči, pro­gnoza nije dobra, a bolesnik je često zavisan od kortikosteroida. Aspirinska astma se javlja kao posledica uzimanja aspirina, ali se, nažalost, ne povlači prestankom primene ovog leka, koji je samo okidač, a ne i uzročnik bolesti. Osoba­ma koje ne podnose aspirin savetuje se da ne uzimaju ni brufen ni diklofenak, već samo febricet (paracetamol), a protiv jačih bolova – tramadol.

Čim se primete bilo kakvi simptomi koji bi se mogli dovesti u vezu s uzimanjem leka, neophodno je obratiti se lekaru. Blaga alergijska reakcija obično se leči prelaskom na drugu terapiju. U slučaju anafilaksije potrebno je što pre potražiti lekarsku pomoć.

                                                                      Reč stručnjaka

Preosetljivost na penicilin karakterišu svrab kože, ospa, otok usana, jezika ili lica. Najteži oblik alergijske reakcije na penicilin jeste anafilaktički šok, koji se javlja kod jednog od 2.000 do 10.000 pacijenata. Manifestuje se otokom disajnih puteva, gušenjem, naglim padom krvnog krvnog pritiska, lupanjem i ubrzanim radom srca, gubitkom svesti. Ova neželjena reakcija počinje iznenada i može biti smrtonosna ukoliko izostane pravovremena intervencija. Verovatnoća pojave alergijske reakcije na penicilin zavisi od doze i načina davanja (mnogo je češća u slučaju parenteralne primene - injekcija). Alergija na penicilin može uzrokovati preosetljivost na druge lekove slične strukture, kao što su cefalosporini. Da bi se definitivno utvrdilo da je pacijent alergičan na penicilin, primenjuju se kožni testovi ili se određuje prisustvo penicilinskih IgE antitela u krvi.

dr Saša Vukimirović,

 specijalista kliničke farmakologije, 

Katedra za farmakologiju i toksikologiju,

 Medicinski fakultet Novi Sad

 

  Alergija na kozmetičke preparate

Bilo koji proizvod za negu može izazvati alergijsku reak­ciju. Zbog sve češće preosetljivosti na mirisne komponente, mnogi proizvođači prestali su da ih dodaju u svoje preparate. Stručnjaci savetuju da se pre kupovi­ne proizvod testira tako što će se naneti na kožu iza uha ili iznad dlana i sačekati 12-24 sata da bi se registrovala eventualna reakcija. Ukoliko ste skloni alergijama, najbolje je da kupujete hipoalergene pro­izvode koji ne sadrže opasne komponente. Treba naglasiti da nisu samo hemijske supstance potencijalni alergeni već da i biljni i mineralni sa­stojci iz kozmetičkih preparata mogu izazvati alergiju.

Kreme. - Sve kreme, uključujući i mleka i losione za telo, mogu izazvati alergijsku reakciju, a za to su najčešće krivi konzervansi i emulgatori iz ovih proizvoda. Reakcije se manifestuju crvenilom, svrabom, blagim osipom kože ili suzenjem i crvenilom očiju.

Parfemi. - Neke osobe preosetljive su na etarska ulja koja sadrže pojedini parfemi. Promene su lokalne i uključuju crvenilo, svrab i osip. Pojedini mirisi mogu izazvati kašalj ili kratkotrajnu kijavicu.

Ruževi. - Alergija na karmin ili olovku za usne manifestuje se stvaranjem osušenih ljuspica na sluzokoži ili pucanjem kože usana. Ovakve reakcije mogu izazvati boje, masnoće ili parfem u preparatu. Promena na usnama, pa čak i groznicu, često uzrokuju stari karmini ili olovke.

Puderi. - Čak i ako su mineralnog ili biljnog porekla, puderi mogu izazvati alergiju (pri nanošenju ili udisanju praha). Osim toga, ukoliko se napuderisano ili narumenjeno lice izlaže suncu, na koži se mogu stvoriti fleke koje se teško uklanjaju.

Boje za kosu. - Mogu prouzrokovati burne alergijske reakcije, ponekad već posle prvog bojenja, a češće nakon dužeg korišćenja iste farbe. Manifestuju se jakim svrabom kože glave, a zatim i burnijom reakcijom praćenom otokom kapaka. Ponekad se preosetljivost na farbu za kosu javlja u sklopu predmenstrualnog sindroma. 

Reference: Magazin Top Zdravlje, broj 85, april 2014.

Spoljašnja morfologija kičmene moždine

Kičmena moždina (medulla spinalis) nalazi se u kičmenom kanalu i obavijena je moždanicama. Kod muškaraca je duga oko 45 cm, a kod žena oko 42 cm. Kod odraslih osoba kičmena moždina se proteže od gornje ivice prvog vratnog pršljena do donje ivice prvog slabinskog pršljena. Završetak kičmene moždine je promenljiv. Zavisi od dužine kičmenog stuba. Najviši završetak kičmene moždine odgovara nivou donje trećine dvanaestog grudnog pršljena, a najniži međupršljenskom kolutu između prvog i drugog slabinskog pršljena. Kod novorođenčeta kičmena moždina se proteže do L3.

Spoljašnja morfologija kičmene moždine

Medula spinalis je cilindrična i izdužena struktura. Pruža se naniže i završava se postepeno gradeći izražen vrh (conus medullaris). Od vrha polazi završni končić (filum terminale) koji je izgrađen od vezivnog tkiva. Dug je oko 20 cm. Njegov unutrašnji deo nalazi se u kesi izgrađenoj od tvrde moždanice. Spoljašnji deo nalazi se van pomenute kese i proteže se od njenog vrha do vrha trtične kosti. Na kičmenoj moždini se nalaze dva vretenasta zadebljanja: vratno i slabinsko-krsno.

Vratno zadebljanje (intumescentia cervicalis) veće je od slabinsko-krsnog. Proteže se od petog vratnog do prvog grudnog segmenta. Živci koji polaze od ovih segmenata (segment je deo kičmene moždine od kojeg polazi par kičmenih živaca), grade rameni živčani splet (plexus brachialis). Ovaj splet oživčava gornji ud.

Slabinsko-krsno zadebljanje (intumescentia lumbosacralis) proteže se od prvog slabinskog do drugog krsnog segmenta. Živci koji polaze od ovih segmenta učestvuju u izgradnji slabinskog i većeg dela krsnog živčanog spleta i oživčavaju donji ud.

Uzdužne pukotine i žlebovi dele površinu kičmene moždine na zadnju stranu, bočne strane i prednju stranu.

Prednja uzdužna pukotina (fissura mediana anterior) jeste dubok usek koji se proteže celom prednjom stranom kičmene moždine. Njen položaj na kičmenoj moždini označava prednja arterija kičmene moždine (a. spinalis anterior).

Prednjospoljašnji žleb (sulcus anterolateralis) slabo je izražen. Najjasnije se uočava na mestima gde prednji korenovi kičmenih živaca napuštaju kičmenu moždinu.

Spoljašnja morfologija 2

Zadnjospoljašnji žleb (sulcus posterolateralis) dobro je izražen. Pruža se celom dužinom kičmene moždine. Plitak je i označava mesto ulaska vlakana zadnjih korenova kičmenih živaca.

Zadnji srednji žleb (sulcus intermedius posterior) uočljiv je samo iznad šestog grudnog segmenta. Predstavlja granicu između vitkog snopa (fasciculus gracilis) koji se nalazi unutra u odnosu na zadnji srednji žleb i klinastog snopa (fasciculus cuneatus) koji se nalazi upolje od njega. Od dna ovog žleba polazi zadnja srednja pregrada (septum cervicale intermedium) koja u dubini kičmene moždine predstavlja granicu između ova dva snopa.

Zadnji središnji žleb (sulcus medianus posterior) jeste plitak, široki žleb koji se pruža duž srednje linije zadnje strane kičmene moždine. Od njegovog dna polazi središnja pregrada (septum medianum posterius) koja predstavlja granicu između zadnjih vrpci kičmene moždine.

Između zadnjospoljašnjeg žleba i prednje uzdužne pukotine nalazi se prednjospoljašnji snop. Prednji korenovi kičmenih živaca dele ovaj snop na dva dela: prednji (funiculus anterior) i spoljašnji (funiculus lateralis).

Vaskularizacije kičmene moždine (arterije)

Od kičmene moždine polazi niz parnih, prednjih i zadnjih korenova kičmenih živaca.

Ovi korenovi prolaze kroz međumoždanični prostor (spatium subarachnoideum) i tvrdu moždanu opnu (dura mater) da bi se ujedinili u nivou ili u blizini međupršljenskog otvora (foramen intervertebrale) i dali mešovit kičmeni živac (n. spinalis).

Od kičmene moždine polazi 31 par kičmenih živaca i to: 8 vratnih; 12 grudnih; 5 slabinskih; 5 krsnih i 1 repni. Spinalni živci nastaju spajanjem prednjeg i zadnjeg korena u nivou međupršljenskog otvora, ili u njegovoj blizini.

Prednji koren (radix anterior s. motoria) napušta kičmenu moždinu u vidu brojnih korenčića, koji izlaze iz prednjospoljašnjeg žleba i sadrže živčana vlakna somatomotornih i visceromotornih nervnih ćelija. On se pridružuju zadnjem korenu.

Zadnji koren (radix posterior s. sensoria) ulazi u kičmenu moždinu, u vidu brojnih korenčića, kroz zadnjospoljašnji žleb. Vlakna zadnjeg korena prenose različite vrste osećaja sa i iz tela ka centralnom nervnom sistemu preko moždinskog gangliona. U sastav zadnjeg korena pored vlakna, ulazi i moždinski ganglion (ganglion sensorium nervi spinalis).

Moždinski ili kičmeni ganglion nalazi se na zadnjem korenu kičmenog živca u nivou međupršljenskog otvora. Sastoji se od pseudounipolarnih ćelija čija je uloga da prenose različite osećaje sa periferije do CNS-a.

Konjski rep (cauda equina) grade prednji i zadnji korenovi kičmenih živaca koji grade slabinski ili krsni kičmeni splet.

Kičmena moždina i kičmeni živci imaju veliki funkcionalni značaj: primaju senzitivna vlakna iz senzitivnih receptora udova i trupa, učestvuju u oživčavanju njihovih mišića i kontrali pokreta, a obezbeđuju i autonomno oživčavanje većine organa.

Vaskularizacije kičmene moždine (arterije) 2

Vaskularizacije kičmene moždine (vene)

Moždane ovojnice

Morfologija 2