Osim pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, spavanje predstavlja
"treći sub zdravlja", pa je upravo zbog toga neophodno obratiti više
pažnje na poremećaje sna. U Srbiji se od poremećaja spavanja leči oko
800 pacijenata, ali se procenjuje da broj obolelih prelazi 350.000, što
dokazuje da ljudi ni izbliza nisu svesni ozbiljnosti ovog problema. U
ova stanja spadaju nesanica, parasomnija (mesečarenje, noćni strahovi,
konzuimiranje hrane u snu), REM bihejvioralna insomnija, narkolepsija i
nedostatak sna, ali ubedljivo najčešći poremećaj spavanja jeste apneja,
kratkotrajni prekid disanja, od koja pati pet do šest odsto ljudi u
svetu. O ovom ozbiljnom zdravstvenom problemu priča prof. dr sc. med.
Ivan Kopitović, načelnik centra za patofiziologiju disanja Instituta za
plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.
Međutim, iako se
većina njih može uspešno lečiti, manje od trećine obolelih obraća se lekaru za
pomoć. Respiratorni poremećaji povezani sa spavanjem, kao i gubitak kvalitetnog
sna, mogu dovesti do brojnih zdravstvenih problema, kao što su hipertenzija,
bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes. Nedostatak kvalitetnog sna dovodi do
slabljenja koncentracije i produktivnosti, lošijeg kvaliteta života i skraćenja
životnog veka za čak pet do deset godina. Osnova dijagnostike koja se sprovodi
u Centru jeste takozvana polisomnografija - neintezivno merenje vitalnih
parametara tokom spavanja (EEG, EOG, EMG, EKG, pulsna oksimetrija, intenzitet
disanja, pokreti zida grudnog koša, trbuha i nogu te niz dodatnih specijalnih
merenja). Polisomnografija se sprovodi preko elektroda i specijalnih senzora,
uglavnom noću, kada se prati fiziološki tok spavanja, mada se može snimati
svako spavanje, uključujući kratak dremež tokom dana, koji može upućivati na
neke neurološke bolesti ili loš kvalitet noćnog spavanja.
Analizom
poliosomnografskog zapisa utvrđuje se tip i intenzitet poremećaja spavanja, na
osnovu čega se propisuje adekvatna terapija. Lečenje se najefikasnije sprovodi
neinvazivnom ventilacijom, pomoću aparata koji pomažu disanje tokom spavanja i
ne dozvoljavaju da dođe do apneje, obezbeđujući pozitivan pritisak u gornjim
disajnim putevima (Continuous Positive Airway Pressure - CPAP). Centar za
medicinu sna kao posebna organizaciona jedinica otvoren je u decembru 2006.
godine i do danas je u njemu obavljeno 200 polisomnografskih pregleda.
Posledice prekida disanja u snu
Dugotrajno sniženje kiseonika u krvi tokom prekida disanja u snu dovodi
do opšte upale (sistemska inflamacija) zbog nadražaja brojnih regulatornih
mehanizama. Apneja ubrzava aterosklerozu i povećava rizik od nastanka srčanih
bolesti, posebno arterijske hipertenzije. Takođe remeti metabolizam, a usled
pogoršanja glikozne tolerancije razvija se sklonost ka šećernoj bolesti i
povišenju nivoa holesterola. Dakle, povećava se rizik od nastanka
kardiovaskularnih bolesti i takozvanog metaboličkog sindroma. Mnogi srčani
bolesnice i dijabetičari imaju „sleep apnea“ sindrom.
Šta kvari san?
Klinička somnologija
proučava različite poremećaje spavanja, od nesanice (insomnije), preko
preterane pospanosti (hipersomnije), do drugih stanja koja ometaju kvalitet sna
(disomnije), a karakteriše iz naizgled normalan proces spavanja, praćen
dezinhibisanjem - "otključavanjem" pojedinih moždanih funkcija
(obično motoričkih). Među njima je najpoznatije takozvano mesečarenje
(somnabulizam), tokom kog usnula osoba može da ustane, hoda i čak obavilja neke
složenije automatske radnje, kojih se posle ne seća. Ovakve probleme u najvećem
broju slučajeva rešavaju neuropsihijatri.
Respiratorne
(disajne) poremećaje dijagnostikuju i leče specijalisti interne medicine -
pulmologije, a tu spada čitav niz stanja povezanih sa disanjem tokom spavanja:
hrkanje - turbulentni protok vazduha od usne duplje prema ždrelu, kada
vibriraju strukture mekog nepca proizvodeći specifičan zvuk, preko sniženog
nivoa ventilacije, do potpunog prekida disanja (apneje), kada je ždrelo sasvim
zatvoreno.
Opstruktivna apneja
Ovaj poremećaj
karakterišu prekid ili poteškoće u disanju tokom spavanja usled sniženja
disajnih puteva. Kada se mišići ždrela opuste, nepce pada unazad, što može
blokirati protok vazduha. Prevelik jezik, višak masnog tkiva i smanjen tonus
mišića neki su od faktora koji izazivaju kolaps disajnih puteva. Prestanak
disanja najčešće nije duži od deset sekundi, mada ponekad traje preko minut.
Prekidi se mogu javiti od pet do više od sto puta u toku jednog sata, a pri
svakom od njih opada nivo kiseonika u organizmu. Opstruktivna apneja u spavanju
najčešće se javlja kod muškaraca i gojaznih osoba, a neki bolesnici nisu
svesni da prestaju da dišu dok spavaju. Učestalo glasno hrkanje, gušenje ili
hvatanje vazduha, preterana pospanost u toku dana, jutarnje glavobolje,
gojaznost, visok krvni pritisak, problemi s učenjem i pamćenjem, promene
raspoloženja, slaba koncentracija, depresija, suvo grlo posle buđenja i često
mokrenje u toku noći - glavni su simptomi opstruktivne apneje.
lako je najčešća kod gojaznih
osoba (masno tkivo pritiska ždrelo), apneja se javlja i kod ljudi koji imaju
nepravilan oblik donje vilice (retrognatia, uvučenost), uvećano meko nepce ili
spušten svod usne duplje. No, najhitniji faktor jeste sklonost kolapsu ždrelnog
prostora tokom spavanja, kada pada tonus mišića-dilatatora ždrela, pa spoljni
pritisak postaje veći od unutrašnjeg. To se naročito dešava nakon konzumiranja
alkohola i sedativa, koji dodatno smanjuju tonus mišića i inhibiraju refleksne
centre disanja.
Stepeni "teskobe" u ždrelu usled spuštenog svoda usne duplje |
Put do dijagnoze
Dijagnostika sindroma
"sleep apnea" nije jednostavna, a sprovodi se u specijalno
opremljenim kliničkim laboratorijama, u kojima se za vreme spavanja, pomoću
polisomnografije, prati više parametara. U okviru Centra za patofiziologiju
disanja Instituta u Sremskoj Kamenici postoje specijalne sobe za monitoring
spavanja sa videonadzorom, gde se pacijentu na telo priključuju elektrode koje
mere razne vitalne parametre - od disanja, preko rada srca, moždane i mišićne
aktivnosti, do pomeranja grudnog koša i stomaka te koncentracije kiseonika u
krvi. Ove metode potpuno su bezbolne i neinva zivne, a polisomnografski zapis
se kompjuterski analizira i odmah se postavlja dijagnoza.
Nalaze
tumači tim lekara specijalista, koji u zavisnosti od osnovnog oboljenja
(ukoliko postoji) procenjuju težinu sindroma apneje.
Preporuka
je da se pre svakog ovakvog ispitivanja uradi brza i lako dostupna
orijentaciona procena rizičnih bolesnika (na primer, gojaznih ljudi), što se
izvodi pulsnim oksimetrom, koji prati koncentraciju kiseonika tokom spavanja.
Lečenje
Najveću
efikasnost pokazala je terapija kojom se postiže kontinuiran pozitivni pritisak
tokom spavanja (CPAP), što se sprovodi pomoću ventilatora, najčešće preko nosne
maske. Cilj je da se unutrašnji (intraluminalni) pritisak u ždrelu poveća te
nadvladava spoljni, a da se istovremeno tokom spavanja ždrelni prostor drži
otvorenim. U određenim slučajevima moguća je primena oralnih aplikatora koji
pomeraju donju vilicu napred i/ili "izvlače" jezik, smanjujući tako
pritisak na ždrelni prostor (ovo se radi u konsultaciji sa stomatologom).
Takođe, u slučaju gojaznosti neophodna je dijeta, a svima se savetuje primena
takozvane higijene spavanja. Lečenje apneje CPAP aparatom sprečava bučno
hrkanje i blokade disanja, a samim tim obezbeđuje normalan i okrepljujuć san,
pri čemu je tokom dana osoba u stanju potpune budnosti i ima zadovoljavajuću
koncentraciju. Takođe, pridružene bolesti, naročito povišen krvni pritisak, u
znatnoj meri se redukuju i smanjuje se potreba za lekovima.
Da
bi se smanjio broj saobraćajnih nezgoda, profesionalni vozači u Americi, kao i
osobe na rizičnim radnim mestima, moraju imati potvrdu da ne boluju od apneje
ili nekog drugog poremećaja spavanja koji remeti budnost i koncentraciju.
Slična mera očekuje se i u zemljama Evropske unije.
Monitoring spavanja |
Reference: Magazin "Top zdravlje", broj 85, april 2014.