Странице

понедељак, 13. новембар 2017.

Zlatni stafilokok ili Staphylococcus aureus

Zlatni stafilokok ili Staphylococcus aureus je gram pozitivan stafilokok. Ne stvara spore, fakultativni anaerob, ne stvara spore, grupiše se u grozdove, striktni patogen, zlatno žute boje. Izaziva stafilokokno trovanje hranom, sindrom oparene kože, stafilokokni toksični šok sindrom, lokalne patogene infekcije kože, sluzokoža, rana i dr., kao i generalizovane infekcije: pneumonija, osteomijelitis, endokarditis, artritis, meningitis, itd.

Staphylococcus aureus je otporan na penicilin. Postoje i MRSA oblici. Lek izbora najčešće je vankomicin.

Više o bakteriji, njenim infekcijama, lečenju pročitajte ovde.


уторак, 06. мај 2014.

Ne zanemarujte opstruktivnu apneju

Osim pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, spavanje predstavlja "treći sub zdravlja", pa je upravo zbog toga neophodno obratiti više pažnje na poremećaje sna. U Srbiji se od poremećaja spavanja leči oko 800 pacijenata, ali se procenjuje da broj obolelih prelazi 350.000, što dokazuje da ljudi ni izbliza nisu svesni ozbiljnosti ovog problema. U ova stanja spadaju nesanica, parasomnija (mesečarenje, noćni strahovi, konzuimiranje hrane u snu), REM bihejvioralna insomnija, narkolepsija i nedostatak sna, ali ubedljivo najčešći poremećaj spavanja jeste apneja, kratkotrajni prekid disanja, od koja pati pet do šest odsto ljudi u svetu. O ovom ozbiljnom zdravstvenom problemu priča prof. dr sc. med. Ivan Kopitović, načelnik centra za patofiziologiju disanja Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Međutim, iako se većina njih može uspešno lečiti, manje od trećine obolelih obraća se lekaru za pomoć. Respiratorni poremećaji povezani sa spavanjem, kao i gubitak kvalitetnog sna, mogu dovesti do brojnih zdravstvenih problema, kao što su hipertenzija, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes. Nedostatak kvalitetnog sna dovodi do slabljenja koncentracije i produktivnosti, lošijeg kvaliteta života i skraćenja životnog veka za čak pet do deset godina. Osnova dijagnostike koja se sprovodi u Centru jeste takozvana polisomnografija - neintezivno merenje vitalnih parametara tokom spavanja (EEG, EOG, EMG, EKG, pulsna oksimetrija, intenzitet disanja, pokreti zida grudnog koša, trbuha i nogu te niz dodatnih specijalnih merenja). Polisomnografija se sprovodi preko elektroda i specijalnih senzora, uglavnom noću, kada se prati fiziološki tok spavanja, mada se može snimati svako spavanje, uključujući kratak dremež tokom dana, koji može upućivati na neke neurološke bolesti ili loš kvalitet noćnog spavanja.

Analizom poliosomnografskog zapisa utvrđuje se tip i intenzitet poremećaja spavanja, na osnovu čega se propisuje adekvatna terapija. Lečenje se najefikasnije sprovodi neinvazivnom ventilacijom, pomoću aparata koji pomažu disanje tokom spavanja i ne dozvoljavaju da dođe do apneje, obezbeđujući pozitivan pritisak u gornjim disajnim putevima (Continuous Positive Airway Pressure - CPAP). Centar za medicinu sna kao posebna organizaciona jedinica otvoren je u decembru 2006. godine i do danas je u njemu obavljeno 200 polisomnografskih pregleda.

Posledice prekida disanja u snu

Dugotrajno sniženje kiseonika u krvi tokom prekida disanja u snu dovodi do opšte upale (sistemska inflamacija) zbog nadražaja brojnih regulatornih mehanizama. Apneja ubrzava aterosklerozu i povećava rizik od nastanka srčanih bolesti, posebno arterijske hipertenzije. Takođe remeti metabolizam, a usled pogoršanja glikozne tolerancije razvija se sklonost ka šećernoj bolesti i povišenju nivoa holesterola. Dakle, povećava se rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti i takozvanog metaboličkog sindroma. Mnogi srčani bolesnice i dijabetičari imaju „sleep apnea“ sindrom.

Šta kvari san?

Klinička somnologija proučava različite poremećaje spavanja, od nesanice (insomnije), preko preterane pospanosti (hipersomnije), do drugih stanja koja ometaju kvalitet sna (disomnije), a karakteriše iz naizgled normalan proces spavanja, praćen dezinhibisanjem - "otključavanjem" pojedinih moždanih funkcija (obično motoričkih). Među njima je najpoznatije takozvano mesečarenje (somnabulizam), tokom kog usnula osoba može da ustane, hoda i čak obavilja neke složenije automatske radnje, kojih se posle ne seća. Ovakve probleme u najvećem broju slučajeva rešavaju neuropsihijatri.

Respiratorne (disajne) poremećaje dijagnostikuju i leče specijalisti interne medicine - pulmologije, a tu spada čitav niz stanja povezanih sa disanjem tokom spavanja: hrkanje - turbulentni protok vazduha od usne duplje prema ždrelu, kada vibriraju strukture mekog nepca proizvodeći specifičan zvuk, preko sniženog nivoa ventilacije, do potpunog prekida disanja (apneje), kada je ždrelo sasvim zatvoreno.

Opstruktivna apneja

Ovaj poremećaj karakterišu prekid ili poteškoće u disanju tokom spavanja usled sniženja disajnih puteva. Kada se mišići ždrela opuste, nepce pada unazad, što može blokirati protok vazduha. Prevelik jezik, višak masnog tkiva i smanjen tonus mišića neki su od faktora koji izazivaju kolaps disajnih puteva. Prestanak disanja najčešće nije duži od deset sekundi, mada ponekad traje preko minut. Prekidi se mogu javiti od pet do više od sto puta u toku jednog sata, a pri svakom od njih opada nivo kiseonika u organizmu. Opstruktivna apneja u spavanju najče­šće se javlja kod muškaraca i gojaznih osoba, a neki bolesnici nisu svesni da prestaju da dišu dok spavaju. Učestalo glasno hrkanje, gušenje ili hvatanje vazduha, preterana pospanost u toku dana, jutarnje glavobolje, gojaznost, visok krvni pritisak, problemi s učenjem i pamćenjem, promene raspoloženja, slaba koncentracija, depresija, suvo grlo posle buđenja i često mokrenje u toku noći - glavni su simptomi opstruktivne apneje.


lako je najčešća kod gojaznih osoba (masno tkivo pritiska ždrelo), apneja se javlja i kod ljudi koji imaju nepravilan oblik donje vilice (retrognatia, uvučenost), uvećano meko nepce ili spušten svod usne duplje. No, najhitniji faktor jeste sklonost kolapsu ždrelnog pro­stora tokom spavanja, kada pada tonus mišića-dilatatora ždrela, pa spoljni pritisak postaje veći od unutrašnjeg. To se naročito dešava nakon konzumiranja alkohola i sedativa, koji dodatno sma­njuju tonus mišića i inhibiraju refleksne centre disanja.
Stepeni "teskobe" u ždrelu usled spuštenog svoda usne duplje

Put do dijagnoze

Dijagnostika sindroma "sleep apnea" nije jednostavna, a sprovodi se u specijalno opremljenim kliničkim laboratorijama, u kojima se za vreme spavanja, pomoću polisomnografije, prati više parametara. U okviru Centra za patofiziologiju disanja Instituta u Sremskoj Kamenici postoje specijalne sobe za monitoring spavanja sa videonadzorom, gde se pacijentu na telo priključuju elektrode koje mere razne vitalne parametre - od disanja, preko rada srca, moždane i mišićne aktivnosti, do pomeranja grudnog koša i stomaka te koncentracije kiseonika u krvi. Ove metode potpuno su bezbolne i neinva zivne, a polisomnografski zapis se kom­pjuterski analizira i odmah se postavlja dijagnoza.
Nalaze tumači tim lekara specijalista, koji u zavisnosti od osnovnog obolje­nja (ukoliko postoji) procenjuju težinu sindroma apneje.

Preporuka je da se pre svakog ovakvog ispitivanja uradi brza i lako dostupna orijentaciona procena rizičnih bole­snika (na primer, gojaznih ljudi), što se izvodi pulsnim oksimetrom, koji prati koncentraciju kiseonika tokom spavanja.

Lečenje

Najveću efikasnost pokazala je terapija kojom se postiže kontinuiran pozitivni pritisak tokom spavanja (CPAP), što se sprovodi pomoću ventilatora, najčešće preko nosne maske. Cilj je da se unu­trašnji (intraluminalni) pritisak u ždrelu poveća te nadvladava spoljni, a da se istovremeno tokom spavanja ždrelni prostor drži otvorenim. U određenim slučajevima moguća je primena oralnih aplikatora koji pomeraju donju vilicu napred i/ili "izvlače" jezik, smanjujući tako pritisak na ždrelni prostor (ovo se radi u konsultaciji sa stomatologom). Takođe, u slučaju gojaznosti neophod­na je dijeta, a svima se savetuje prime­na takozvane higijene spavanja. Lečenje apneje CPAP aparatom spre­čava bučno hrkanje i blokade disanja, a samim tim obezbeđuje normalan i okrepljujuć san, pri čemu je tokom dana osoba u stanju potpune budnosti i ima zadovoljavajuću koncentraciju. Takođe, pridružene bolesti, naročito povišen krvni pritisak, u znatnoj meri se redukuju i smanjuje se potreba za lekovima.

Da bi se smanjio broj saobraćajnih nez­goda, profesionalni vozači u Americi, kao i osobe na rizičnim radnim mestima, moraju imati potvrdu da ne boluju od apneje ili nekog drugog poremećaja spavanja koji remeti budnost i kon­centraciju. Slična mera očekuje se i u zemljama Evropske unije.
Monitoring spavanja

Reference: Magazin "Top zdravlje", broj 85, april 2014.

Uzmite kivi da se bolje živi



Pomaže protiv prehlade i gripa, štiti od paradentoze, podstiče rad pankreasa, čisti krv, jača srce i otpornost prema bolestima, smanjuje nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi, pomaže protiv visokog krvnog pritiska...

Kivi (Actinidia deliciosa, A. chinensis) je brzorastuća, do 10 metara visoka suptropska penjačica iz porodice Actinidiaceae. Iako se u svojoj domovini Kini gaji više od 1.000 godina, kivi je svoj pohod po svetu započeo tek u XX veku. Mada su neki evropski botaničari opisivali ovu voćku još sredinom 19. veka, tek početkom 20. doneta je u Evropu, SAD i na Novi Zeland. U Evropi i SAD kivi je počeo da se uzgaja tek 70-tih godina prošlog veka. 

Ime po ptici

Na Novom Zelandu iz semenki plodova koji su kao poklon stigli iz Kine, 1906. odgajene su prve biljke kivija. Četiri godine kasnije dale su prve plodove, što je bio početak uzgoja kivija na Novom Zelandu, gde su ovu voćku nazvali po istoimenoj ptici koja tamo živi i ima smeđe perije koje po boji liči na ove ukusne plodove. Dugo je Novi Zeland bio najveći svetski proizvođač kivija, a sada je primat preuzela Italija. Kivi je dvodoma biljka koja u vreme cvetanja, u junu, oblikuje ili samo muške ili samo ženske cvetove. Cvetovi su bele boje, prečnika 3-4 cm, a muški se razlikuju od ženskih po mnogobrojnim prašnicima. Do ra­zvoja plodova, koji su u stvari veli­ke bobice, može doći samo ako su jedna pored druge zasađene muške i ženske biljke. Plodovi dužine 5-8 cm dozrevaju u kasnu jesen, a imaju sočno zeleno meso i hrapavu sme­đu koru obraslu sitnim smećkastim dlačicama. Kad se plod preseče, u sredini se vidi beli ostatak cvetne čašice oko kojeg su zrakasto raspo­ređene brojne komorice. U tim komoricama su smeštene sitne, crne i mekane, jestive semenke. 

Više C vitamina od limuna

Kivi nije samo ukusno, već i hranljivo voće i odličan izvor antioksidanasa, vlakana i bioflavonoida. Bogat je mineralima i vitaminima, posebno vitaminom C, kojeg čak ima više nego ostali agrumi. Zbog toga nutricionisti savetuju da se svakog jutra za doručak pojede je­dan kivi, jer samo jedan veći plod snabdeva organizam potrebnom dnevnom količinom vitamina C. Zbog velikog sadržaja ovog vita­mina, kivi štiti od bolesti, podstiče ozdravljenje i suzbija infekcije. Posebno u zimskim mesecima, ka­da na tržištu nema mnogo voća bo­gatog vitaminima, uvek dostupan kivi je idealan za prevenciju prehla­de i suzbijanje infekcija. Osim što jača krvne sudove, vezivno tkivo, kosti, zube i desni, deluje kao antioksidans, štiti ćelije od štetnog dejstva slobodnih radikala i podstiče stvaranje kolagena potrebnog za obnavljanje tkiva. Osim toga, konzumacija svežeg kivija pomaže u metabolizmu belančevina, jača i čisti krv i postiče izlučivanje mokraće i otrovnih materija iz bubrega. Zbog toga se kivi u tradicionalnoj kineskoj medicini i danas koristi kao lek protiv slabosti i iscrpljenosti, jer daje snagu i jača organizam. Osim toga što je bogat vitaminom C, sadrži i dosta vitamina K koji čisti krv, zgrušava je i zaustavlja unutrašnja krvarenja, podstiče oblikovanje kostiju i sprečava osteoporozu.



Više kalijuma od banane:
Kivi sadrži mnogo magnezijuma, fosfora i gvožđa, a posebno je bo­gat kalijumom - u plodu prosečne veličine ima oko 250 mg. Zbog toga se kivi preporučuje onima koji imaju visok krvni pritisak ili pate od edema, jer kalijum pomaže u regulisanju pritiska i rada srca, podstiče rad bubrega i izlučivanje vode i štetnih materija iz organizma. Kivi se preporučuje i starijim ljudima, jer je bogat magnezijumom, koji je važan za izgradnju kostiju, sprečava razvoj osteoporoze i stvaranje bubrežnih kamenaca, a svojim umirujućim delovanjem utiče na rad nervnog sistema i ublažava posledice stresa. Osim toga, kivi snabdeva naš organizam hromom, koji poboljšava rad pankreasa i delovanje insulina, podstiče metabolizam šećera i sintezu masti i belančevina, smanjuje povećan nivo šećera, masnih kiselina i holesterola u krvi.

Više vlakana od mekinja

Kivi sadrži različite enzime ko­ji razgrađuju belančevine, skrob i masti, pa podstiču čitav niz biohemijskih procesa u telu. Osim što ima više vlakana od jabuka i meki­nja, sadrži i specijalni enzim aktinidin, koji razgrađuje belančevine i podstiče varenje. Zbog toga je ki­vi idealan desert posle jela boga­tog belančevinama, a preporučuje se posebno onima koji imaju slabo varenje ili hroničan zatvor. Mada delovanje enzima aktinidina na organizam nije do kraja istraženo, plodovi kivija, kao i tablete koje sadrže sintetički aktinidin, često se koriste u sportskoj medicini protiv otoka i upala i za prevenciju hematoma. Pošto nema štetnih nuspojava, sintetički aktinidin iz kivija počeo je da se koristi i kao alternativa protivupalnim lekovima za reumatske bolesti.

Ne kupujte pretvrde plodove

Pri kupovini uvek treba birati srednje tvrde plodove, jer su oni pretvrdi nezreli, manje sočni i slatki. Osim toga, kora plodova ni u kom slučaju ne sme biti smežurana ili oštećena. Najbolju aromu kivi ima kad je na pritisak lagano mekan, a njegovo meso još uvek čvrsto. Tada do punog izeažaja dolazi njegova jedinstvena aroma s fino kiselkastim ukusom. Što su plodovi mekši, više gube na aromi, pa su manje ukusni. Kivi se može čuvati u frižideru, gde će ostati svež i do nekoliko nedelja. Osim toga, može da se konzerviše na različite načine. Oljušten i isečen na kolutove, kivi može da se kandira, suši, stavi u alkohol ili preradi u sok, vino, kompot i marmeladu, a može i da se zamrzne. Ne smeju da ga uzimaju samo oni koji su alergični na njega.




Dlačice na kori kivija su odličan antioksidans, a nutricionisti veruju da sadrže materije koje štite od raka, upala i alergija. Ističu da kora kivija sadrži tri puta više antioksidansa od ploda, a štiti i od stafilokoka i ešerihije koli. Zato probajte jednom da pojedete kivi tako što ćete dobro oprati i u blenderu usitniti ceo plod.

Lekoviti sadržaj. Masnoće 0,3%, proteini, ugljeni hidrati, aktinidi, polifenol, karotin, flavonoidi, antocijanini, lutein, hlorofil, folati 5%, kalijum 11%, celulozna vlakna, magnezijum, natrijum  4%, gvožđe, mangan 4%, bakar 5%,vitamin C 75-140 mg, vitamin E 4 mg, K 61 mg, B6 2 mg. Energetska vrednost na 100 grama= 46 kal.
 

 Lekovita svojstva i primena kivija

Usna šupljina: sprečava krvarenje desni i štiti od paradentoze.
Disajni organi: pomaže protiv prehlade, gripa i kijavice.
Endokrine žlezde: podstiče bolji rad pankreasa i izlučivanje insulina.
Srce: jača srce i podstiče njegov rad.
Krv: čisti i jača krv, podstiče stvaranje krvi, jača otpornost prema bolestima, smanjuje nivo šećera, holesterola i triglicerida i pomaže protiv visokog krvnog pritiska.
Varenje: podstiče apetit i varenje.
Creva: podstiče bolji rad creva i pomaže protiv zatvora.
Bubrezi i mokraćna bešika: podstiče bolji rad bubrega i izlučivanje mokraće, sprečava nastanak bubrežnih kamenaca.
Kosti i zglobovi: jača kosti i zglobove, štiti od osteoporoze i pomaže protiv reume.
Duševne tegobe: smiruje i jača nerve, deluje kao blagi sedativ.


Kivi se preporučuje kod: komplikacija sa urinarnim sistemom, kao što su kamenje, pesak, infekcije; reumatoidnog artritisa, karcinoma jetre i jednjaka, kod dece s tegobama respiratornih organa kao što su astma i svi oblici kašlja. Lekovito dejstvo kivija može da bude zaista iznenađujuće. 

Nutricionisti preporučuju konzumiranje dva do tri ploda kivija dnevno za dobru preventivu u očuvanju kardiovaskularnog sistema ili kao zamena za spirin. Ova količina redukuje gustinu krvi i sprečava njeno zgrušavanje, odstranjuje povišene masnoće, sprečava ali i leči infarkt srčanog mišića i aterosklerozu krvnih sudova, očne bolesti kao što je katarakta i žute mrlje, divertikulozu i preteranu gojaznost. Polifenoli, lutein, vitamini Ci E smanjuju rizik od kardiovaskularnog poremećaja, štite DNK sistem od štetnog dejstva slobodnih radikala, ali i pomažu bržem oporavku od posledica njihovog štetnog delovanja.


Lekoviti preparati

Čaj (za navedena oboljenja): 1 kašika suvih usitnjenih listova prelije se sa 2 dl vode, poklopi i posle pola sata procedi. Pije se jedna do tri šolje čaja, prema potrebi.

Plod: uzimati dnevno 3-6 kivija u tri navrata, ujutro, u podne i uveče.

Rakija: priprema se na isti način kao i od ostalog voća, osim što je kod vrenja potrebno dodati malo kvasa. Najbolje je praviti mešanu voćnu rakiju.

Kuvani listovi kivija su jestivi.

Sok od peteljiki dobro je sredstvo za izbacivanje peska iz bešike, žuči i bubrega.

Uputstvo za veterinare: čaj od listova dobro je sredstvo protiv šuge domaćih životinja, uključujući i pse.

Napitak od kivija: da bi ste obnovili zalihu vitamina C, pripremite ovaj napitak.
Sastojci:
-          2 kivija, oljuštena i usitnjena,
-          Listovi nane,
-          2 dl tonika
-          2 kašike žutog šećera ili 10 kapi stevije
-          1 isceđena limeta
-          Led

Priprema: napunite čaše kivijem, dodajte nanu, šećer ili steviju i podelite sok od limete. Napunite svaku čašu ledom i dodajte tonik. Promešajte i dekorišite kivijem.


Reference: Magazin Zdravlje iz prirode, broj 12, godina 2013.