Странице

недеља, 19. јануар 2014.

Redovni pregledi čuvaju zdravlje

Redovni preventivni pregledi najbolja su zaštita za žene od sve brojnih ginekoloških kancera. Preventivom je moguće izbeći komplikacije i tragične posledice.

     Ultrazvučni pregled je jedina metoda kojom se može dijagnostikovati rak jajnika, najsmrtonosniji ginekološki kancer od kojeg u Srbiji godišnje oboli 800, a umre 450 žena. Ipak sistematski, preventivni ginekološki pregled po zakonu ne uključuje ultrazvuk. Takođe manualni pregled dojki, iako u zakonu stoji da je obavezan, ginekolozi u domovima zdravlja obavljaju isključivo po zakonu pacijentkinje.

     Redovni preventivni pregled omogućava da se otkrije boles u početnoj fazi kada postoje velike šanse za potpuno i trajno izlečenje. 

     "Preventivni pregled grlića materice dovoljan je jednom u dve godine, dok je za jajnike neophodno jednom godišnje. jedini pregled koji pokazuje prisustvo karcinoma jajnika je vaginalni ultrazvuk, odnosno kolor dopler i obavljanje nespecifičnog tumor markera. Takođe odlazak na sistematski ginekološki pregled mora da uključuje i manuelni pregled dojki, ali u domovima zdravlja izabrani ginekolozi ga rade samo na zahtev pacijentkinje. Razlog je preopterećenost, imaju previše pregleda tokom dana, moraju da ispune normu i za ovakav pregled nemaju vremena", objašnjava dr Ana Mitrović Jovanović, ginekolog i načelnica preoperativnog odeljenja u GAK "Narodni front".

     Ona naglašava da manuelni pregled dojki ginekolog mora da obavi kako pacijentkinjama starijim od 40, tako i onim mlađim od 30 godina. 

     "Nakon opipavanja dojki, ginekolog određuje da li ima indikacija za ultrazvuk i da li pacijentkinja treba da ide dalje kod onkologa. Često žene zamole svog izabranog lekara opšte prakse da obavi ovaj pregled, međutim oni moraju da ih upute kod ginekologa jer je taj pregled jedini validan", kaže dr Mitrović Jovanović.

     U domovima zdravlja tvrde da bi ultrazvuk trebalo da bude obavezan na sistematskom ginekološkom pregledu, ali ga zakon ne propisuje.

     "Radimo ga po potrebi kada manuelnim pregledom posumnjamo da postoji razlog za to. Nažalost, broj obolelih se iz godine u godinu drastično povećava, a zakon u preventivu ne uključuje obavezan ultrazvuk, pa se često dešava da karcinom jajnika bude ustanovljen tek kada uđe u poodmaklu fazu bolesti", objašnjava dr Snežana Janković, ginekolog u Domu zdravlja "Savski venac".

     Prema njenim rečima, manuelni pregled donekle može da pokaže zdravstveno stanje jajnika, ali ne u potpunosti.

     "Takođe pregled dojki treba da radi izabrani ginekolog, ali ga pacijentkinjama često uradi lekar opšte prakse koji za to nije edukovan. Dešava se, međutim da ginekolog ne uradi pregled dojki, pa pacijentkinja mora da insistira, ali to je od slučaja do slučaja. Ako posumnja na tumor, šalje je obavezno na ultrazvuk, a potom kod onkologa", kaže dr Janković.

     Iako je ultrazvuk jedini način da se na vreme otkrije tumor na jajnicima, u Ministarstvu zdravlja kažu da ovaj pregled može obaviti svaka žena, ali mora sama da ga zatraži od svog ginekologa.   

недеља, 5. јануар 2014.

Koju hranu izbegavati kada pijemo antibiotike?

     Posle otkrića pencilina 1923. i dobijanja Nobelove nagrade 1945. proslavio se Aleksandar Fleming. Ubrzo nakon otkrivanja penicilina stvoreni su mnogi drugi antibiotici. Neki ubijaju bakterije. Drugi sprečavaju njeno razmnožavanje. U većini slučajeva naše telo može samo da se izbori protiv ovih štetočina. Osim kada su one toliko brojne i otporne (žilave), u pomoć priskaču antibiotici. 

Evo par saveta kako se treba hraniti kada ih pijemo:

Mlečni proizvodi. Mleko i mlečni proizvodi mogu loše uticati na crevnu floru dok pijemo antibiotike. Na sajtu (MedLine Plus) sam pročitao da se mleko ne preporučuje kad uzimamo ciprofloxacin, iako uzimanje hrane čije je sastojak mleko ne pravi probleme. Takođe zasićene masti u hrani mogu da prouzrokuju dijareju, što je neželjena pojava uzimanja antibiotika.

Vlaknasta hrana. Određeno povrće (koje ima mnoštvo vlakana) i grašak mogu loše uticati na crevnu floru, prouzrokujući dijareju tokom uzimanja antibiotika. Pšenični proizvodi sa dodatkom gvožđa ili kalcijuma mogu smanjiti apsorpciju nekih antibiotika, posebno hinelone (ciprofloksacin, nalidiksična kiselina i cinokacin), kao i grupa fluorohinelona (sparfloksacin i trovafloksacin). Neki sokovi sadrže rastvorena vlakna i mogu biti obogaćeni kalcijumom.

Kiselkasta hrana. To je najčešće voće (sok od limuna – pH 2-3; jabuke, borovnica, trešnje, grajfrut, nektarine, breskve... – pH 3-4; banane – pH 4-5; dinja – pH 6). Od povrća to je paradajiz, i svo povrće sa dodatkom sirćeta. Niske pH vrednosti koje se nalaze u ovoj hrani mogu da ometaju apsorpciju leka, kažu u članku „The Chicago Tribune.“ Međutim, ponekad ne morate da ih izbegnete u potpunosti. Možete ih konzumirati, čak i kečap, paradajiz, gazirana pića neko vreme pre uzimanja leka, ili dva sata kasnije. Ako niste sigurni pitajte svog farmaceuta.

Alkohol. Na sajtu mayoclinics.com kažu da alkohol generalno ne utiče na antibiotike. Međutim, ovi lekovi i alkohol imaju slične neželjene efekte, tako da konzumiranjem alkoholo povećavate šansu da ih iskusite. A to su: mučnina, vrtoglavica, mamurluk. Ali do ozbiljnih posledica može doći ako pijete tinidazole, metronidazole i „trimethroprim-sulfamethoxazole“.


Veći deo namirnica koje jedemo ne smeta antibioticima. Uopšteno govoreći pročitajte uputstvo svakog leka pre no što počnete da ga pijete. Ne uzimajte lekove na svoju ruku, ili od drugih. Konsultujte se sa lekarom ili farmaceutom.