Странице

уторак, 06. мај 2014.

Ne zanemarujte opstruktivnu apneju

Osim pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, spavanje predstavlja "treći sub zdravlja", pa je upravo zbog toga neophodno obratiti više pažnje na poremećaje sna. U Srbiji se od poremećaja spavanja leči oko 800 pacijenata, ali se procenjuje da broj obolelih prelazi 350.000, što dokazuje da ljudi ni izbliza nisu svesni ozbiljnosti ovog problema. U ova stanja spadaju nesanica, parasomnija (mesečarenje, noćni strahovi, konzuimiranje hrane u snu), REM bihejvioralna insomnija, narkolepsija i nedostatak sna, ali ubedljivo najčešći poremećaj spavanja jeste apneja, kratkotrajni prekid disanja, od koja pati pet do šest odsto ljudi u svetu. O ovom ozbiljnom zdravstvenom problemu priča prof. dr sc. med. Ivan Kopitović, načelnik centra za patofiziologiju disanja Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.

Međutim, iako se većina njih može uspešno lečiti, manje od trećine obolelih obraća se lekaru za pomoć. Respiratorni poremećaji povezani sa spavanjem, kao i gubitak kvalitetnog sna, mogu dovesti do brojnih zdravstvenih problema, kao što su hipertenzija, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes. Nedostatak kvalitetnog sna dovodi do slabljenja koncentracije i produktivnosti, lošijeg kvaliteta života i skraćenja životnog veka za čak pet do deset godina. Osnova dijagnostike koja se sprovodi u Centru jeste takozvana polisomnografija - neintezivno merenje vitalnih parametara tokom spavanja (EEG, EOG, EMG, EKG, pulsna oksimetrija, intenzitet disanja, pokreti zida grudnog koša, trbuha i nogu te niz dodatnih specijalnih merenja). Polisomnografija se sprovodi preko elektroda i specijalnih senzora, uglavnom noću, kada se prati fiziološki tok spavanja, mada se može snimati svako spavanje, uključujući kratak dremež tokom dana, koji može upućivati na neke neurološke bolesti ili loš kvalitet noćnog spavanja.

Analizom poliosomnografskog zapisa utvrđuje se tip i intenzitet poremećaja spavanja, na osnovu čega se propisuje adekvatna terapija. Lečenje se najefikasnije sprovodi neinvazivnom ventilacijom, pomoću aparata koji pomažu disanje tokom spavanja i ne dozvoljavaju da dođe do apneje, obezbeđujući pozitivan pritisak u gornjim disajnim putevima (Continuous Positive Airway Pressure - CPAP). Centar za medicinu sna kao posebna organizaciona jedinica otvoren je u decembru 2006. godine i do danas je u njemu obavljeno 200 polisomnografskih pregleda.

Posledice prekida disanja u snu

Dugotrajno sniženje kiseonika u krvi tokom prekida disanja u snu dovodi do opšte upale (sistemska inflamacija) zbog nadražaja brojnih regulatornih mehanizama. Apneja ubrzava aterosklerozu i povećava rizik od nastanka srčanih bolesti, posebno arterijske hipertenzije. Takođe remeti metabolizam, a usled pogoršanja glikozne tolerancije razvija se sklonost ka šećernoj bolesti i povišenju nivoa holesterola. Dakle, povećava se rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti i takozvanog metaboličkog sindroma. Mnogi srčani bolesnice i dijabetičari imaju „sleep apnea“ sindrom.

Šta kvari san?

Klinička somnologija proučava različite poremećaje spavanja, od nesanice (insomnije), preko preterane pospanosti (hipersomnije), do drugih stanja koja ometaju kvalitet sna (disomnije), a karakteriše iz naizgled normalan proces spavanja, praćen dezinhibisanjem - "otključavanjem" pojedinih moždanih funkcija (obično motoričkih). Među njima je najpoznatije takozvano mesečarenje (somnabulizam), tokom kog usnula osoba može da ustane, hoda i čak obavilja neke složenije automatske radnje, kojih se posle ne seća. Ovakve probleme u najvećem broju slučajeva rešavaju neuropsihijatri.

Respiratorne (disajne) poremećaje dijagnostikuju i leče specijalisti interne medicine - pulmologije, a tu spada čitav niz stanja povezanih sa disanjem tokom spavanja: hrkanje - turbulentni protok vazduha od usne duplje prema ždrelu, kada vibriraju strukture mekog nepca proizvodeći specifičan zvuk, preko sniženog nivoa ventilacije, do potpunog prekida disanja (apneje), kada je ždrelo sasvim zatvoreno.

Opstruktivna apneja

Ovaj poremećaj karakterišu prekid ili poteškoće u disanju tokom spavanja usled sniženja disajnih puteva. Kada se mišići ždrela opuste, nepce pada unazad, što može blokirati protok vazduha. Prevelik jezik, višak masnog tkiva i smanjen tonus mišića neki su od faktora koji izazivaju kolaps disajnih puteva. Prestanak disanja najčešće nije duži od deset sekundi, mada ponekad traje preko minut. Prekidi se mogu javiti od pet do više od sto puta u toku jednog sata, a pri svakom od njih opada nivo kiseonika u organizmu. Opstruktivna apneja u spavanju najče­šće se javlja kod muškaraca i gojaznih osoba, a neki bolesnici nisu svesni da prestaju da dišu dok spavaju. Učestalo glasno hrkanje, gušenje ili hvatanje vazduha, preterana pospanost u toku dana, jutarnje glavobolje, gojaznost, visok krvni pritisak, problemi s učenjem i pamćenjem, promene raspoloženja, slaba koncentracija, depresija, suvo grlo posle buđenja i često mokrenje u toku noći - glavni su simptomi opstruktivne apneje.


lako je najčešća kod gojaznih osoba (masno tkivo pritiska ždrelo), apneja se javlja i kod ljudi koji imaju nepravilan oblik donje vilice (retrognatia, uvučenost), uvećano meko nepce ili spušten svod usne duplje. No, najhitniji faktor jeste sklonost kolapsu ždrelnog pro­stora tokom spavanja, kada pada tonus mišića-dilatatora ždrela, pa spoljni pritisak postaje veći od unutrašnjeg. To se naročito dešava nakon konzumiranja alkohola i sedativa, koji dodatno sma­njuju tonus mišića i inhibiraju refleksne centre disanja.
Stepeni "teskobe" u ždrelu usled spuštenog svoda usne duplje

Put do dijagnoze

Dijagnostika sindroma "sleep apnea" nije jednostavna, a sprovodi se u specijalno opremljenim kliničkim laboratorijama, u kojima se za vreme spavanja, pomoću polisomnografije, prati više parametara. U okviru Centra za patofiziologiju disanja Instituta u Sremskoj Kamenici postoje specijalne sobe za monitoring spavanja sa videonadzorom, gde se pacijentu na telo priključuju elektrode koje mere razne vitalne parametre - od disanja, preko rada srca, moždane i mišićne aktivnosti, do pomeranja grudnog koša i stomaka te koncentracije kiseonika u krvi. Ove metode potpuno su bezbolne i neinva zivne, a polisomnografski zapis se kom­pjuterski analizira i odmah se postavlja dijagnoza.
Nalaze tumači tim lekara specijalista, koji u zavisnosti od osnovnog obolje­nja (ukoliko postoji) procenjuju težinu sindroma apneje.

Preporuka je da se pre svakog ovakvog ispitivanja uradi brza i lako dostupna orijentaciona procena rizičnih bole­snika (na primer, gojaznih ljudi), što se izvodi pulsnim oksimetrom, koji prati koncentraciju kiseonika tokom spavanja.

Lečenje

Najveću efikasnost pokazala je terapija kojom se postiže kontinuiran pozitivni pritisak tokom spavanja (CPAP), što se sprovodi pomoću ventilatora, najčešće preko nosne maske. Cilj je da se unu­trašnji (intraluminalni) pritisak u ždrelu poveća te nadvladava spoljni, a da se istovremeno tokom spavanja ždrelni prostor drži otvorenim. U određenim slučajevima moguća je primena oralnih aplikatora koji pomeraju donju vilicu napred i/ili "izvlače" jezik, smanjujući tako pritisak na ždrelni prostor (ovo se radi u konsultaciji sa stomatologom). Takođe, u slučaju gojaznosti neophod­na je dijeta, a svima se savetuje prime­na takozvane higijene spavanja. Lečenje apneje CPAP aparatom spre­čava bučno hrkanje i blokade disanja, a samim tim obezbeđuje normalan i okrepljujuć san, pri čemu je tokom dana osoba u stanju potpune budnosti i ima zadovoljavajuću koncentraciju. Takođe, pridružene bolesti, naročito povišen krvni pritisak, u znatnoj meri se redukuju i smanjuje se potreba za lekovima.

Da bi se smanjio broj saobraćajnih nez­goda, profesionalni vozači u Americi, kao i osobe na rizičnim radnim mestima, moraju imati potvrdu da ne boluju od apneje ili nekog drugog poremećaja spavanja koji remeti budnost i kon­centraciju. Slična mera očekuje se i u zemljama Evropske unije.
Monitoring spavanja

Reference: Magazin "Top zdravlje", broj 85, april 2014.