Странице

петак, 28. фебруар 2014.

Čulo dodira u bioničkoj šaci

Pacijent sa amputiranom šakom, koji umesto nje ima bioničku po prvi put je u mogućnosti da oseti teksturu i oblik usvojim rukama, objavili su Evropski istraživači. Uspeh jednomesečnog testiranja u Italiji ohrabrilo je naučnike u rešavanju najteže prepreke u prostetici.

Sve do sada, pokretne proteze šaka nisu imali mogućnost da osete, i bilo ih je teško kontrolisati. Što znači da su korisnici kršili predmete pokušavajući da ih uhvate.

„Prvi put smo uspeli da povratimo senzitivnost bioničke šake, dok je pacijent pomera”, kaže vođa tima Silvestro Micera. Studiju su predvodili Micera i Staniša Raspopović sa kolegama na Univerzitetu u Švajcarskoj (Ecole Polytechnique Federale de Lausanne) i na Institutu u Pizi (BioRobotics Institute). O njihovom otkriću piše u magazine Science Translational Medicine, u Americi.

“Kad držim predmet u šaci, mogu da osetim da li je tvrd ili mek, ravan ili okrugao,” kaže Dennis Aabo Sorenson, tridesetšestogodišnji muškarac iz Danske, koji je izgubio šaku u eksploziji vatrometa. On dodaje: „Mogu da osetim stvari koje nisam mogao prethodnih devet godina. Osećaj je neverovatan!“
Sorenson-u smo postavili nezgrapnu mehaničku ruku, koja ima nekoliko naprednih senzora u svakom prstu. Ovi senzori sprovode električne impulse kroz žice do nekoliko elektroda što su hirurški ugrađene u nadlakat.

Mada nervi nadlakta nisu bili u funkciji skoro deceniju, doktori su uspeli da ih reaktiviraju. Zbog testiranja Sorenson je nosio povez preko očiju i čepiće za uši u Gemelli bolnici, uspeo je da razlikuje pomorandžu i lopticu za bejzbol. Takđe je mogao da prepozna šta god da drži, na primer, tvrdo parče drveta ili plastičnu čašu.

Implantan je sklonjen posle 30 dana zbog sigurnosnih mera, ali stručnjaci veruju da elektrode mogu da ostanu unutra najmanje četiri godine. Još se sprovode neka istraživanja. Rade na tome da smanje ceo sistem, i načine ga lako prenosnim. Istraživači veruju da je ova proteza najmenje pet godina daleko od kliničke primene, dok se potpuno ne razvije.

U međuvremenu, Sorenson koristi svoju dosadašnju protezu, koja se otvori i zatvori u zavisnosti da li stegne ili opusti mišić u ruci, ali nema senzore za dodir.


„Ovaj uređaj, čini se da je korak bliže savršenijem funkcionisanju mašine i čoveka,“ kaže Richard Frieden, asistent na Ichan School of medicine at Mount Sinai Medical Centar u Njujorku. Inženjer David Gow da iako je proteza stavljena jednom pacijentu (jedan slučaj) čini se kao praktična, i dodaje: „Ovo otvara odlične mogućnosti za pacijente kojima su potrebni veštački udovi.“