Medicinski lepak „može da popravi oštećeno srce?“

U jednoj epizodi serije „Star Track: The Next Generation,“ kapetan Džin-Luk Pikard je uboden u grudi, ali je preživeo zahvaljujući uređaju koju mu je zašio rane u srcu. Sada, stvarni naučnici su izumeli lepljivu materiju  koja takođe može da popravi rane na srcu.

Ovaj lepak stvara veze u tkivu srca koje su jake kao šav ili spajalice, zatvara rane i sprečava komplikacije, kažu izumitelji Jaffrey M. Karp, profesor medicine saradnik „Harvard Medical School“, i dr Pedro del Nido, kardio hirurg u „Boston Childern’s Hospital.“

Spajalice i šavovi mogu praviti probleme. „Svakim prolaskom igle za šivenje, morate da poravnate ivice reza,“ kaže Karp. „Spajalice mogu da oštete tkivo, i moraju da se saviju kako bi održale tkivo spojenim.“ Ono što još ne ide u prilog spajalicama jesto to što ne prave vodonepropustivu zakrpu, najčešće su metalne, pa se moraju ukloniti, dodaje Karp.

Kako bi rešili ovaj problem, istraživači pokušavaju da naprave vodonepropustiv lepljivi polimer, koji može brzo da očvrsne i stvori zakrpu na srcu koje kuca ili na krvnom sudu dok krv cirkuliše, piše u studiji objavljenoj 8. januara u časopisu „Science Translation Medicine.“

Lepak je slične gustine kao med. Doktor može da stavi lepak na zakrpu kojom će zatvoriti rupu u tkivu (slično kao kad krpimo gumu na biciklu). Ili može da nanese lepilo direktno na rascep krvnog suda ili zida creva, i spoji ivice oštećenog tkiva dok se lepak nestegne.

Kada se postavi, molekuli lepka se učvršćuju između kolagenih vlakana utkivu (kolagen je protein koji daje tkivu strukturu i oblik). Hirurg zatim tretira lepak UV zracima, uzrokujući oslobađanje slobodnih radikala, koji su vrlo reaktivni i povezuju molekule u lepku (povezuje tzv. akrilatne grupe) stvarajući čvrste lance. Tako nastaje supstanca slična gumi, sa molekulima isprepletanih sa kolagenim vlaknima srca.

Do sada, lepak je testiran na svinjama i pacovima. U svinja, istraživači su ubacili zakrpu u živo srce i prikačili ga za pretkomornu pregradu. Oni su takođe popravili karotidnu arteriju, napravili su rez na njoj i kasnije naneli lepak preko.

Kod pacova, su napravili male rupe u srcu, kao one kod kongenitalnih anomalija. Zatim su ih zatvorili sa materijalom koji omogućava regeneraciju tkiva.

Lepila koja su trenutno u upotrebi neočvrsnu dovoljno brzo kao ovo novo, Karp kaže. Štaviše, kako bi delovali tkivo mora biti suvo, dok drugi nisu kompaktibilni sa različitim vrstama tkiva.

Potrebna su istraživanja na ljudima, pre kliničke upotrebe lepka. Karp i nekoliko drugih lekara osnovali su kompaniju „Gecko Biomedical“, vrednu 10 miliona američkih dolara. Osnivači kažu da bi se lepak u kliničkoj upotrebi u Evropi mogao naći do kraja 2015. godine.

Karp kaže da vezivo olakšava izvođenje nekih operacija tako što eliminiše upotrebu šavova. „Glavni ograničavajući faktor kod minimalno invazivnih pristupa u klinici je to što nema adekvatnih lepila koja deluju unutar tela.“