Slušni implant BAHA

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji, gotova svaka osoba sa problemom sluha može dobro da čuje. Uz pomoć BAHA sistema mogu se rehabilitovati i oni pacijenti kod kojih nijedna druga metoda nije dala rezultate, kaže otohirurg ass. dr sci. Med Ljiljana Čvorović.

Gotovo neprestano smo okruženi najrazličitijim zvucima pa je teško i zamisliti život u tišini. Ipak, pokušajmo da zamislimo život bez muzike, na primer? Bili bismo lišeni ne samo onih prijatnih tonova koje volimo uvek iznova da čujemo, već i oblija emocija koje oni pobuđuju. Kod osoba sa gubitkom ili oštećenjem sluha to je samo jedan od hendikepa, zato što ovo čulo uslovljava međusobnu komunikaciju i odnose među ljudima, značajno je za bezbednost i osećaj ravnoteže u prostoru, i presudno za kvalitet života uopšte.

     Već duže od veka čovek se, rešavajući probleme sa sluhom, pomaže slušnim aparatima. Otorinolaringolog i otohirurg ass. dr sci. med Ljiljana Čvorović, saradnik Opšte bolnice Bel Medic, navodi da savremene tehnologije, osavremenjavanje slušnih aparata i razvoj hirurških tehnika omogućavaju da gotovo svaka osoba sa problemom sluha – ako se otkrije na vreme – može dobro da čuje, ali da se pomoću sistema BAHA mogu rehabilitovati i oni pacijenti kod kojih nijedna druga metoda nije dala rezultate. BAHA je, naime, slušni aparat za koštano provođenje zbuka koji se hirurški ugrađuje u kost iz uva i na taj način pomaže pacijentu da čuje.

Koštana provodljivost zvuka

     Fizičku komponentu čula sluha kod čoveka čine uvo (spoljašnje, srednje i unutrašnje), nervni putevi i centri u kori velikog mozga. Srednje i unutrašnje uvo nalaze se u šupljinama kosti glave, pri čemu je ključni deo unutrašnjeg uva takozvana kohlea, spiralno (pužasto) telo, opremljeno slušnim receptorima i dominantno je za percepciju zvuka. Prirodni put prenosa zvuka od spoljašnjeg ka unutrašnjem uvu vodi preko vazduha i preko kosti. Zvučni talasi se u unutrašnjem uvu pretvaraju u električne signale koje kohlearni nerv šalje ka mozgu, gde bivaju „dešifrovani“ kao osećaj sluha.

     Poremećaj percepcije zvuka može biti uzrokovan oštećenjem bilo kog dela slušnog aparata. Patološkim procesom može biti pogođeno spoljašnje, srednje ili unutrašnje uvo, slušni nerv, slušni putevi ili slušni centri. Oštećenja sluha mogu biti vezana za nasleđe ili stečena u toku života; mogu biti uzrokovana poremećajima u razvoju uva, ili mogu biti posledica zapaljenja u uvu, otoskleroze, različitih povreda i tumora. Sluh slabi i sa starenjem.

     U kliničkom smislu, oštećenja sluha se mogu se podeliti na tri vrste: konduktivna (oštećena je provodljivost, ali ne i slušni nerv), senzorineuralna (oštećen je samo slušni nerv) i oštećenja mešovitog tipa (pored slušnog nerva, oštećena je provodljivost zvuka).

     U slučajevima kad je proces prenošenja zvuka vazduhom onemogućen zbog oboljenja spoljašnjeg ili srednjeg uva, pacijent slabo čuje, ali se pojačani zvuk može preneti i kroz kost. Deo unutrašnjeg uva zadužen za prijem signala prima zvučne vibracije prenete koštanim putem pa organ „čuje“ na isti način kao i posredstvom vazdušne provodljivosti, a zvk se pretvara u nervne signale i prenosi u mozak omogućujući pacijentu da zapazi zvuk. Dr Čvorović naglašava da upravo taj prirodni, koštani put prenosa pojačanog zvuka koristi i sistem označen akronimom BAHA (Bone Anchored Hearing Aid: slišni aparat prikačen za kost).

BAHA u sveti i u Srbiji. Sistem BAHA u svetu se primenjuje već 35 godina, u pojedinim slučajevima kao jedini način rehabilitacije sluha. U Evropi je u upotrebi od 1977. godine, sa do sada oko 80.000 korisnika. U Srbiji su prve BAHA operacije izvedene 2011. godine. Sredstva RFZO su tada bila odovrena samo za najmljađe pacijente, te su prve operacije rađene kod dece, u Institutu za majku i dete „Vukan Čupić“, a kasnije i u KBC Zemun. Od ove godine, međutim, RFZO ne finansira ugradnju BAHA implanta, te se ove operacije izvode samo u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic.

Doživotni implant

     Ugradnja BAHA sistema je hirurški postupak (u optšoj ili lokalnoj anesteziji) tokom kojeg se mali titanijumski implant ugrađuje u kost iza uva. Potom spontano dolazi do procesa vezivanja implanta za kost (osteintegracije), što obično traje oko tri nedelje. Kost ne samo da prihvata implant, već se implant potpuno sjedinjuje sa njom, i ta aktivna veza između tkiva i implanta, uspotavljena na molekularnom nivou, obezbeđuje dugoročnu uspešnost rehabilitacije sluha pomoću BAHA sistema.

     Sastavni deo BAHA je i procesor za prijem i pojačavanje zvuka, koji se postavlja na nosač na implantu. Pacijent može da stavlja procesor ili da ga skida sa nosača u zavisnosti od potreba i želja, ali ga uobičajeno ne koristi tokom spavanja i kupanja (ne sme da se kvasi). Procesor je mali, diskretan i dostupan u različitim bojama, a njegove kontrole za jačinu zvuka su pristpačne i jednostavne za svakodnevno podešavanje.

     Eventualne postoperativne komplikacije su minimalne i uspešno se predupređuju pravilnom hirurškom tehnikom i kasnijom redovnom higijenom kože oko implanta i nosača procesora. Pravilna higijena prevenira kožne infekcije oko implanta pa se pacijentima savetuje da u higijenskom smislu implant tretiraju kao „još jedna zub u glavi“. Za tu svrhu postoje specijalne četkice. Dr Čvorović napominje da kod dece u ranom uzrastu, kao i kod pacijenata podvrgavanih zračenjima, može da se dogodi da sama kost u koju se ugrađuje implant nema odgovarajući kvalitet, debljinu i čvrstinu, što remeti dobro postavljanje implanta i dobru osteointegraciju koja je ključna za njegovu stabilnost. Kad je o deci reg BAHA sistem se ugrađuje od pete godine života, kad kost najmlađih osoba dostiže potrebnu zrelost.

     Vek trajanja implanta je neograničen. Procesor koji se stavlja na implant ima rok upotrebe oko deset godina i zahteva zamenu, ali to ne podrazumeva bilo kakvu dodatnu hiruršku intervenciju. Takođe, pacijent koji ima ugrađen BAHA implant može kasnije u životu, ukoliko je potrebno, bezbedno da se podvrgava snimanju magnetnom rezonancom ili kompijuterizovanom tomografijom (skener-CT).

Specijalna hirurška obuka. Sistem BAHA razvijen je šezdesetih godina prošlog veka u Švedskoj, a potom ga je preuzeo renomirani autralijski proizvođač slušnih aparata „Kohlear“ (Cochlear) koji ga je usavršio i neprestano ga osavremenjuje.

Specijalno obučen otohirurg ugradnju BAHA implanta obavlja bezbedno, brzo i kvalitetno. „Kohlear“ organizuje u inostranstvu obuke za ovu vrstu hirurgije i daje stalnu podršku hirurzima koji su odabrali da se bave ovim zahvatom.

Ass. dr sci. med Ljiljana Čvorović je sertifikovani BAHA hirurg. Ona kaže da za iskusnog otohirurga obuma u kompaniji „Kohlear“ nije ni komplikovana ni teška ali da obezbeđuje neophodnu veštinu za rad sa BAHA implantom koja garantuje potpunu uspešnost tih specifičnih operacija.

Indikacije

     Baha sistem se preporučuje za primenu u slučajevima konduktivnih i mešovitih slušnih oštećenja, kao i kod jednostrane gluvoće, gde je suprotno uvo očuvanog sluha. Najčešći uroci onih oštećenja sluha u kojima BAHA sistem omogućava da pacijent ponovo čuje jesu urođene malformacije slušnog kanala ili srednjeg uva, otoskleroza, hronično curenje iz uva (nakon operacije srednjeg uva), i jednostran gluvoća (uzrokovana bilo akutnim gubitkom sluha, ili povredama ili nakon operacije tumora akustičnog živca).

     BAHA sistem se indikuje kod pacijenata kod kojih klasični slušni aparat ne može da pomogne. Klasični slušni aparati namenjeni su za pojačavanje zvuka koji se provodi vazdušnim putem, a određni tipovi slušnih oštećenja se na taj način ne mogu popraviti. Standardni koštani provodnici indirektno se povezuju na kost preko kože i rade tako što vrše prtisak na kožu, ali to umanjuje kvalitet zvuka koji pacijent prima. BAHA sistem, međutim, omogućava direktnu koštanu provodljivost koja obezbeđuje kvalitet zvuka daleko superiorniji u poređenju sa standarnim koštanim provodnicima, zato što zvuk nije oslabljen prolaskom kroz kožu.

Slika 3. Pacijent sa BAHA sistemom
(implant i procesor)