Pravi medicinski tretman neke
bolesti treba da podrazumeva lečenje čoveka kao jedinstvenog bića, a ne samo
pojedinačno lečenje obolelog organa. Taj celovitiji, holistički pristup
zdravlju, ilustruje mr sci dr Tatjana Ikić, specijalista ORL, čije je posebno
interesovanje gastro-ezofagealnarefluksna bolest (GERB) – jedno od oboljenja
digestivnog trakta. Ova bolest je uzrokovana vraćanjem želudačnog sadržaja u
jednjak, što je najčešće posledica brze i neredovne ishrane preobilnim obrocima
koji preopterećuju želudac, ali su njeni simptomi vrlo često dominantno
respiratorni. Za uspešno dijagnostikovanje i lečenje GERB-a i njenih posledica
po disajne organe potreban je, timski rad gastroenterologa i
otorinolaringologa.
mr sci dr Tatjana Ikić |
ORL simptomi GERB-a
Otorinolaringolozi su, prema
rečima dr Ikić, neretko prvi koji otkriju postojanje GERB-a. U čak 75%
pacijenata sa GERB-om, otkrivenim u ORL praksi, pacijenti uopšte ne navode
gastrointenstinalne smetnje karakteristične za refluks (gorušicu, osećaj
vraćanja kiselog sadržaja). Otorinolaringologu se najčešće obraćaju zbog
iritativnog kašlja, grebanja u grlu, potrebe za stalnim pročišenjem grla,
osećaja „knedle“ u grlu koja ne izaziva ni otežano gutanje ni otežano disanje,
nakupine sekreta u zadnjem delu ždrela i nosa, kao i zapušenost nosa,
gušobolje, stalnog crvenila grla, belog, obloženog jezika, neprijatnog zadaha
iz usta...
GERB ima raznovrsne simptome među kojima su čak i napadi slični
asmatičnim, te mnogi pacijenti zanemaruju želudačne probleme; prijavljuju da
imaju dobar apetit, možda čak i pojačan, nesvesni da je možda baš to izvor
problema, da zapravo treba da koriguju način ishrane. Dr Ikić dodaje da taj
polimorfizam simptoma, kao i vrlo različita percepcija simptoma od pacijenta do
pacijenta, lečenje često usmere u pograšnom pravcu, na ispitivanje alergija ili
astme.
Gastro-ezofagealni refluks (GER) je vraćanje želudačnog sadržaja natrag
u jednjak, i sam po sebi nije bolest. Prvi simptomi GER javljaju se u donjem
spratu jednjaka, zbog pojačane produkcije želudačnih sokova, ili usporenije
peristaltike želuca i sporijeg silaska hrane. Ukoliko to duže traje, ako se ne
leči problem koji je uzrokovao GER, može da dođe do patoloških promena na
sluznici jednjaka i do razvoja gastro-ezofagealne refluksne bolesti (GERB).
Prema Montrealskoj definicji iz 2006. godine, GERB je „stanje koje nastaje kada
refluks želudačnog sadržaja uzrokuje zabrinjavajuće simptome ili komplikacije.“
Za razliku od želuca koji ima jaku sluznicu otpornu na želudačne sokove,
ostali delovi digestivnog trakta, a među njima i ždrelo i jednjak, nisu otporni
na tako jake kiseline. Čak i kad je sadržaj bilijarnog porekla, ispunjen žučnim
sokovima, odnosno u slučajevima kad potiče iz duodenuma, on nije prirodan za
sluznicu jednjaka. Što je refluks češći, sluznica jednjaka je sve više izložena
oštećenjima poput neke vrste hemijskih opekotina, i ima sve kraće vreme za
oporavak. Ta oštećenja se manifestuju, dodaje dr Ikić, uočljivim patološkim
promenama koje se mogu videti endoskopskim pregledom jednjaka i želuca (uz
pomoć sonde sa kamerom). Jedna od najnepoželjnijih komplikacija je Barretov
jednjak, koja se smatra prekancerozom.
Posledice po disajne organe
Komplikacije na jednjaku – sastavnom delu
organa za varenje – zajednički su problem i za gastroenterologe i za
specijaliste ORL, ali se otorinolaringolozi posebno bave posledicama GERB-a po
disajne organe.
Promene
karakteristične za jednjak mogu se javiti u grlu, gde se ukrštaju delovi
disajnog i digestivnog puta. Želudačni sadržaj se preko jednjaka i zadnjeg zida
glotisa izliva između glasnica i ulazi u traheju i tako dospeva u pluća, pa
otuda i nadražajni kašalj, a ponekad i gotovo klasični „asmatični“ napad. Ono
što ORL takođe interesuje je i na koji način želudačni sadržaj, kad dospe u
larinks, utiče na kvalitet i strukturu glasa.
U daljem retrogradnom (obrnutom,
neprirodnom) toku želudačnog sadržaja, na udaru su krajnici i ždrelo; želudačni
sadržaj tada lako sklizne u gornji sprat ždrela i preko njega, kroz zadnje
nosne otvore, dospeva do nosa, izazivajući jaku iritaciju nosne sluznice, otok
i zapaljenje. Zbog stalne iritacije i poremećene prirodne barijere, sluznica
nosa je sklonija infekcijama; štaviše, često se javljaju i rinosinuzitisi, zato
što je sluznica nosa i sinusa jedinstvena, bez pregrade između njih. Sve ovo
prate glavobolje, pritisak u korenu nosa, neraspoloženje, neka vrsta nejasne
nervoze koju pacijenti ne umeju da opišu, a koja ih ometa u svekodnevnom
životu.
Dijagnostika i lečenje
Kad se GERB
manifestuje u ORL regiji, to znači da je bolest već uzela maha i da zahteva
ozbiljno lečenje. Dr Ikić ističe da se opravdanim pokazao stav
da takvog pacijenta treba lečiti šest meseci. Gastroenterolozi obično smatraju
da terapiju treba primenjivati dva meseca, pa nakon kontrole eventualno
produžiti terapiju, ali se pokazalo da komplikacije izazvane dužim delovanjem
GER treba uporno lečiti i pola godine da bi se pacijentu pomoglo na pravi
način. U svakom slučaju, gastroenterolog i specijalista ORL terapiju započinju
istovremeno, međusobno je usklađuju savako u svom domenu, koriguju se i
dopunjuju.
U dijagnostičke svrhe, posebno kod osoba
starijih od 50 godina, obavezno se radi
ezofago-gastro-duodenoskopija (EGDS). Reč je o endoskopskoj metodi kojom se
direktnim pregledom uz pomoć fleksibilne sonde ispituju digestivni organi, od
usta, ulaza u jednjak, preko želuca do duodenuma. Uzima se i uzorak sluznice na
pH analizu i bakteriju Helicobacter
pylori, a terapija se određuje na osnovu nalaza. Iz ORL ugla, vrlo značajna
dijagnostička metoda je i 24-satna pH-materija, kojom se u toku 24 sata, pomoću
sonde plasirane na nos i uvedene kroz jednjak do želuca, meri pH želudačne
sredine.
Ukoliko su simptomi GERB
manifestovani u grlu i nosu, primenjuje se lokalna terapija ORL kapima, često i
na osnovu antibiograma; ukoliko je potrebno, radi se rendgen sinusa i drugo. Ako
ima problema sa glasnicama ili promena na sluznici larinksa, obavlja se i
laringo-mikroskopski pregled sa uzimanjem uzorka sluznice larinksa.
GERB se leči
konzervativnim putem, medikamentima. Ukoliko u nekim fazama bolesti to nije
dovoljno, nastavlja se hirurškim lečenjem. Dr Ikić naglašava da trajne promene
na jednjaku ne moraju da budu prekancerozne ili maligne lezije, ali stalna
ožiljavanja pod dejstvom želudačne kiseline mogu da dovedu i do stenoza
(sužavanja) jednjaka. Ovo se toleriše dok pacijent može da guta kašastu hranu i
manje zalogaje; nelečen GER, međutim, može da izazove takve ožiljke da stenoza
jednjaka zahteva isključivo hirurško lečenje.
Od medikamenata se, kao prva terapija za
smanjenje prekomerne proizvodnje želudačne kiseline, koriste inhibitori
protonske pumpe, zatim H2 blokatori i antacidi. Antibiotik se
uključuje kod potvrde infekcije na Helicobacter
pylori. Lokalna ORL terapija je usmerena pre svega na održavanje dobre
prohodnosti nosa, uz redovnu toaletu nosa, održavanje usne duplje i sanaciju
zuba. Bitan deo terapije je i promena higijensko-dijetetskog režima, odnosno
promena životnih navika koje su dovele do ovog problema – redovna ishrana (tri
glavna obroka i dve užine), dobro žvakanje hrane, izbegavanje jake, začinjene i
masne hrane, alkohola, a posebno kafe i napitaka sa kofeinom).
Нема коментара:
Постави коментар