Странице

уторак, 29. октобар 2013.

Promenom ishrane do izlečenja "prehlade" i kašlja

     Pravi medicinski tretman neke bolesti treba da podrazumeva lečenje čoveka kao jedinstvenog bića, a ne samo pojedinačno lečenje obolelog organa. Taj celovitiji, holistički pristup zdravlju, ilustruje mr sci dr Tatjana Ikić, specijalista ORL, čije je posebno interesovanje gastro-ezofagealnarefluksna bolest (GERB) – jedno od oboljenja digestivnog trakta. Ova bolest je uzrokovana vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak, što je najčešće posledica brze i neredovne ishrane preobilnim obrocima koji preopterećuju želudac, ali su njeni simptomi vrlo često dominantno respiratorni. Za uspešno dijagnostikovanje i lečenje GERB-a i njenih posledica po disajne organe potreban je, timski rad gastroenterologa i otorinolaringologa.
mr sci dr Tatjana Ikić

ORL simptomi GERB-a

     Otorinolaringolozi su, prema rečima dr Ikić, neretko prvi koji otkriju postojanje GERB-a. U čak 75% pacijenata sa GERB-om, otkrivenim u ORL praksi, pacijenti uopšte ne navode gastrointenstinalne smetnje karakteristične za refluks (gorušicu, osećaj vraćanja kiselog sadržaja). Otorinolaringologu se najčešće obraćaju zbog iritativnog kašlja, grebanja u grlu, potrebe za stalnim pročišenjem grla, osećaja „knedle“ u grlu koja ne izaziva ni otežano gutanje ni otežano disanje, nakupine sekreta u zadnjem delu ždrela i nosa, kao i zapušenost nosa, gušobolje, stalnog crvenila grla, belog, obloženog jezika, neprijatnog zadaha iz usta...

     GERB ima raznovrsne simptome među kojima su čak i napadi slični asmatičnim, te mnogi pacijenti zanemaruju želudačne probleme; prijavljuju da imaju dobar apetit, možda čak i pojačan, nesvesni da je možda baš to izvor problema, da zapravo treba da koriguju način ishrane. Dr Ikić dodaje da taj polimorfizam simptoma, kao i vrlo različita percepcija simptoma od pacijenta do pacijenta, lečenje često usmere u pograšnom pravcu, na ispitivanje alergija ili astme.
     
    Gastro-ezofagealni refluks (GER) je vraćanje želudačnog sadržaja natrag u jednjak, i sam po sebi nije bolest. Prvi simptomi GER javljaju se u donjem spratu jednjaka, zbog pojačane produkcije želudačnih sokova, ili usporenije peristaltike želuca i sporijeg silaska hrane. Ukoliko to duže traje, ako se ne leči problem koji je uzrokovao GER, može da dođe do patoloških promena na sluznici jednjaka i do razvoja gastro-ezofagealne refluksne bolesti (GERB). Prema Montrealskoj definicji iz 2006. godine, GERB je „stanje koje nastaje kada refluks želudačnog sadržaja uzrokuje zabrinjavajuće simptome ili komplikacije.“

   Za razliku od želuca koji ima jaku sluznicu otpornu na želudačne sokove, ostali delovi digestivnog trakta, a među njima i ždrelo i jednjak, nisu otporni na tako jake kiseline. Čak i kad je sadržaj bilijarnog porekla, ispunjen žučnim sokovima, odnosno u slučajevima kad potiče iz duodenuma, on nije prirodan za sluznicu jednjaka. Što je refluks češći, sluznica jednjaka je sve više izložena oštećenjima poput neke vrste hemijskih opekotina, i ima sve kraće vreme za oporavak. Ta oštećenja se manifestuju, dodaje dr Ikić, uočljivim patološkim promenama koje se mogu videti endoskopskim pregledom jednjaka i želuca (uz pomoć sonde sa kamerom). Jedna od najnepoželjnijih komplikacija je Barretov jednjak, koja se smatra prekancerozom.

Posledice po disajne organe
     
    Komplikacije na jednjaku – sastavnom delu organa za varenje – zajednički su problem i za gastroenterologe i za specijaliste ORL, ali se otorinolaringolozi posebno bave posledicama GERB-a po disajne organe.

    Promene karakteristične za jednjak mogu se javiti u grlu, gde se ukrštaju delovi disajnog i digestivnog puta. Želudačni sadržaj se preko jednjaka i zadnjeg zida glotisa izliva između glasnica i ulazi u traheju i tako dospeva u pluća, pa otuda i nadražajni kašalj, a ponekad i gotovo klasični „asmatični“ napad. Ono što ORL takođe interesuje je i na koji način želudačni sadržaj, kad dospe u larinks, utiče na kvalitet i strukturu glasa.
     
     U daljem retrogradnom (obrnutom, neprirodnom) toku želudačnog sadržaja, na udaru su krajnici i ždrelo; želudačni sadržaj tada lako sklizne u gornji sprat ždrela i preko njega, kroz zadnje nosne otvore, dospeva do nosa, izazivajući jaku iritaciju nosne sluznice, otok i zapaljenje. Zbog stalne iritacije i poremećene prirodne barijere, sluznica nosa je sklonija infekcijama; štaviše, često se javljaju i rinosinuzitisi, zato što je sluznica nosa i sinusa jedinstvena, bez pregrade između njih. Sve ovo prate glavobolje, pritisak u korenu nosa, neraspoloženje, neka vrsta nejasne nervoze koju pacijenti ne umeju da opišu, a koja ih ometa u svekodnevnom životu.

Dijagnostika i lečenje

     Kad se GERB manifestuje u ORL regiji, to znači da je bolest već uzela maha i da zahteva ozbiljno lečenje. Dr Ikić ističe da se opravdanim pokazao stav da takvog pacijenta treba lečiti šest meseci. Gastroenterolozi obično smatraju da terapiju treba primenjivati dva meseca, pa nakon kontrole eventualno produžiti terapiju, ali se pokazalo da komplikacije izazvane dužim delovanjem GER treba uporno lečiti i pola godine da bi se pacijentu pomoglo na pravi način. U svakom slučaju, gastroenterolog i specijalista ORL terapiju započinju istovremeno, međusobno je usklađuju savako u svom domenu, koriguju se i dopunjuju.
     U dijagnostičke svrhe, posebno kod osoba starijih  od 50 godina, obavezno se radi ezofago-gastro-duodenoskopija (EGDS). Reč je o endoskopskoj metodi kojom se direktnim pregledom uz pomoć fleksibilne sonde ispituju digestivni organi, od usta, ulaza u jednjak, preko želuca do duodenuma. Uzima se i uzorak sluznice na pH analizu i bakteriju Helicobacter pylori, a terapija se određuje na osnovu nalaza. Iz ORL ugla, vrlo značajna dijagnostička metoda je i 24-satna pH-materija, kojom se u toku 24 sata, pomoću sonde plasirane na nos i uvedene kroz jednjak do želuca, meri pH želudačne sredine.
     Ukoliko su simptomi GERB manifestovani u grlu i nosu, primenjuje se lokalna terapija ORL kapima, često i na osnovu antibiograma; ukoliko je potrebno, radi se rendgen sinusa i drugo. Ako ima problema sa glasnicama ili promena na sluznici larinksa, obavlja se i laringo-mikroskopski pregled sa uzimanjem uzorka sluznice larinksa.


     GERB se leči konzervativnim putem, medikamentima. Ukoliko u nekim fazama bolesti to nije dovoljno, nastavlja se hirurškim lečenjem. Dr Ikić naglašava da trajne promene na jednjaku ne moraju da budu prekancerozne ili maligne lezije, ali stalna ožiljavanja pod dejstvom želudačne kiseline mogu da dovedu i do stenoza (sužavanja) jednjaka. Ovo se toleriše dok pacijent može da guta kašastu hranu i manje zalogaje; nelečen GER, međutim, može da izazove takve ožiljke da stenoza jednjaka zahteva isključivo hirurško lečenje.

     Od medikamenata se, kao prva terapija za smanjenje prekomerne proizvodnje želudačne kiseline, koriste inhibitori protonske pumpe, zatim H2 blokatori i antacidi. Antibiotik se uključuje kod potvrde infekcije na Helicobacter pylori. Lokalna ORL terapija je usmerena pre svega na održavanje dobre prohodnosti nosa, uz redovnu toaletu nosa, održavanje usne duplje i sanaciju zuba. Bitan deo terapije je i promena higijensko-dijetetskog režima, odnosno promena životnih navika koje su dovele do ovog problema – redovna ishrana (tri glavna obroka i dve užine), dobro žvakanje hrane, izbegavanje jake, začinjene i masne hrane, alkohola, a posebno kafe i napitaka sa kofeinom).