Čiste karotide čuvaju mozak

Dr Miodrag Manigoda, specijalista neurologije, otkriva zašto je ultrazvučni pregled magistralnih krvnih sudova vrata dragocena za otkrivanje eventualnih oštećenja i zapušenja.

Promene na arterijskim krvnim sudovima ko­ji dovode krv do moz­ga igraju najveću ulogu u nastanku moždanih udara, koji se, pokazuje statistika, najčešće događaju u proleće.

Jedan od dijagnostički najpouzdanijih načina da se te promene otkriju i tako eventu­alno prevenira moždani udar jeste ultrazvučni pregled ma­gistralnih krvnih sudova vra­ta. Magistralne krvne sudove vrata čine tri karotidne arte­rije: zajednička, unutrašnja i spoljna, te vertebralne arteri­je i unutrašnja jugularna vena, a njihovim pregledom dobija se detaljna slika protoka krvi. Pregled pokazuje koliko krvi protekne ka mozgu i od nje­ga, koliko brzo i koliki otpor protoku postoji.

Ultrazvučni pregled poka­zuje i da li su arterije savijene, uvrnute ili imaju neku dru­gu anomaliju. Njime se, što je najvažnije, precizno utvrđuje koliki je aterosklerotski plak na krvnim sudovima i za koli­ko procenata plak sužava sam krvni sud.

Lekovi ili operacija

Ovo je, objašnjava Miodrag Manigoda, specijalista neurologije u Domu zdrav­lja „Dr Ristić“, članici „Medigrupe“, od ključnog značaja za određivanje daljeg tretmana. Na osnovu procenta zakrčenja krvnog suda lekar odlučuje da li će pacijentu propisati lekove ili će ga uputiti na operaciju.

     „Ukoliko je prečnik krvnog suda zapušen plakom za više od 70 odsto, i ako se na mestu suženja i oko nje­ga konstatuju promene koje bi mogle da utiču na protok krvi u mozgu, obično se pre­poručuje hirurško lečenje. Za razliku od ovih, manja suže­nja leče se medikamentima. Pacijentu se, osim uzimanja lekova, preporučuju i redov­ne kontrole kod neurologa i laboratorijske analize, što se prvenstveno odnosi na nivo šećera i masnoća u krvi“, ka­že dr Manigoda. On dodaje da se ultra­zvučnim pregledom karotida otkrivaju i druge karakte­ristike aterosklerotskog plaka, kao što su krvarenja ili pukoti­ne, koje takođe zahtevaju hi­tan pregled vaskularnog hirurga, a u nekim slučajevima i operaciju.

Koliki je krvni sud?

Dr Manigoda kaže da se ultrazvukom krvnih sudova vrata može precizno odredi­ti prečnik krvnog suda i, što je još bitnije, analizirati sama struktura zida krvnog suda i izmeriti debljina unutraš­njeg i srednjeg sloja krvnog suda, tzv intimomedijalnog kompleksa (IKM).

„Debljina intimomedi­jalnog kompleksa je ključni pokazatelj napredovanja pro­cesa ateroskleroze krvnih su­dova uopšte, pa tako i magi­stralnih krvnih sudova vrata. Normalno je da je kod stari­jih osoba IMK deblji, ali po­stoje dozvoljene granice za određenu životnu dob. Ako je IMK veći od dozvoljenog, veći je i rizik od srčanog ili moždanog udara“, kaže naš sagovornik.

Ko mora na pregled?

Ultrazvučni pregled krv­nih sudova vrata nezaobilazna je dijagnostička metoda kod osoba koje nemaju simp­tome neuroloških bolesti, ali imaju faktore rizika za cerebrovaskularne bolesti. Dakle, za pušače, gojazne, osobe sa povećanim šećerom, priti­skom ili masnoćama u krvi, srčane bolesnike. Preporuču­je se i osobama koje su imale ili imaju neurološke tegobe kao što su prolazna slabost ili trnjenje jedne strane tela ma­nje od sata, prolazni gubitak vida na jednom oku, vrtogla­vica, nestabilnost pri stajanju i hodu, nesvestica.

„Ultrazvučni pregled karotida trebalo bi uraditi i oso­bama koje imaju novonastale glavobolje, posebno jedne po­lovine glave, zatim povrede ili udarce u vrat, te zujanje u ušima“, kaže dr Manigoda.

Zavisno od stepena suženja krvnih sudova kontrolni pregledi se rade u roku od tri, šest ili 12 meseci.

Ultrazvučna dijagnostika je efikasna, bezbedna i relativno jeftina metoda. Omogućava da se vide i najsitniji delovi organa. Ovom metodom se ispituju karotidne arterije (a. carotis communis; a. carotis externa i a. carotis interna). Ostale arterije su njihove grane.