U prvim testovima istraživači su uspešno injektirali matične ćelije u
mozgove 18 pacijenata koji su preživeli moždani udar, kod dva pacijenta su
zapažena znatna poboljšanja.Slabost i paraliza su se smanjili kod svih
pacijenata tokom šest meseci posle tretmana. Premda su tri pacijenta imali postoperativne
komplikacije, i kod njih je zabeležen oporavak. Autori studije navode još da
nije bilo neželjenih reakcija na transplantirane matične ćelije. Šta više, dva
pacijenta su imali iznvanredan skoro trenutan napredak posle tretmana. Oba
pacijenta su ženskog pola. One su povratile sposobnost govora i hoda jutro
posle operacije. U oba slučaja prošlo je više od dve godine od kada su imali
moždani udar, i doktori nisu očekivali da će doći do poboljšanja.
Rezultati ohrabruju istraživače da planiraju veća i duža
ispitivanja gde će koristiti matične ćelije iz koštane srži donora. Dok eksperti
koji nisu uključeni u istraživanje nazivaju ovu studiju „obećavajući prvi
korak“.
„Ovo je mala studija u ranoj fazi na ljudima. Zahteva
mnoštvo koraka da bi klinički bila upotrebljiva, a ovo je prvi lep korak“, kaže
dr Steven Cramer (clinical doctor od the Stem Cell Research Center at the
University od California, Irvine).
Ovo otkriće biće prezentovano na godišnjem kongresu
(American Association of Neurological Surgeons) u San Francisku. Gde će biti
razmotreni, pre no što se objave u medicinskim časopisima.
Do moždanog udara dolazi kada se neki od nutritivnih krvnih
sudova iz nekog razloga biva začepljen. Ćelije mozga lišene kiseonika i
nutritivnih materija brzo umiru. „Šlog“ ubije oko 137.000 Amerikanaca svake
godine što ga čini vodećim uzrokom smrtnosti. Procenjuje se da oko 7 miliona
Amerikanaca živi sa posledicama „šloga“: otežan govor, slabost, paraliza i
poremećaji mišljenja i pamćenja. Intenzivna fizikalna terapija pomaže da se
povrate neke funkcije, ali ne postoji tretman da se oštećeno tkivo oporavi.
Kod ispitivanja na životinjama matične ćelije imaju veliki
potencijal u lečenju moždanog tkiva oštećenog moždanim udarom. Ovo istraživanje
zapravo je i prvo testiranje na ljudima.
Ispitanici su starosti od 33 do 75 godina. Svaki je imao
moždani udar izazvan krvnim ugruškom koji se desio šest meseci pre tretmana. I
svako od njih je imao neku slabost ili paralizu ekstremiteta.
Matične ćelije korišćene u istraživanju su uzete iz kostne
srži dva davaoca koji nisu u srudstvu sa pacijentima. Ove specijalizovane mezenhimalne matične ćelije odgajane su u
laboratoriji, gde su tretirane genom koji im je pojačao njihovu sposobnost
lečenja.
Učesnicima u studiji je urađena test proba da bi se
proverila mogućnost da organizam ne prihvati matične ćelije, ali nisu im dati
nikakvi imunosupresivni lekovi. Hirurzi su sinhronizovali MR i CT snimke da naprave 3D prikaz delova
koji su oštećeni infarktom.
Pacijenti su bili pod dejstvom opšte anestezije, već samo
sedirani kada su hirurzi izbušili rupe u obanjama. Pomoću dugih igala plasirali
su 15 skupina metičnih ćelija oko granice oštećenog tkiva. Šest pacijenata je
primilo dozu od 2 miliona ćelija, drugih šest 5 miliona, i poslednjij šest 10
miliona.
U studijama na životinjama istraživači su otkrili da ubačene
matične ćelije ne mogu regenerisati oštećeno tkivo.
„Funkcija ovih ćelija jeste izmenjivanje regenerativnih
procesa. Naime, one ne zamenjuju oštećen deo tkiva u velikoj meri, već
poboljšavaju neuronske funkcije u mozgu (oštećenom delu tkiva), samim tim
poboljšava funckiju oštećenog tkiva.“ Objašnjava Kramer.
Prvobitna namena studije je da procene sigurnost ove
procedure. Naučnici su zadovljniji postignutim rezultatima.
Tri pacijenta su imali komplikacije koje su povezane sa
operacijom mozga. Kod prvog se razvilo krvarenje između mozga i kostiju
lobanje. Drugi pacijent je imao iznenadan napad, a trećem se razvila
pneumonija. Svi su se oporavili posle tretmana. Nijedan pacijent nije pokazao
znake odbacivanja stranih ćelija.
Većina pacijenata je imala postepen oporavak. U toku šest
meseci, svi pacijenti su imali poboljšanja svojih slabosti i paraliza, koje su
proverili na tri različita test (post-stroke function).
„Dva pacijenta su imali iznvanredan oporavak,“ kaže autor
studije (dr Gary Steinberg), direktor neurohirugije (Stanford University).
Oba pacijenta su žene, prva starosti 71 godinu, a druga 33.
„Skoro su izguble motoričke funkcije. Starija pacijentkinja
je mogla da pomera samo levi palac. Nije mogla da pomeri ruku ili šaku, i jedva
je mogla da ustane,“ kaže dr Grey. I dodaje: „Dan nakon operacije, mogla je da
podigne ruku preko glave, i da podigne levu nogu sa kreveta. Ona hoda sada.“
Slično je bili i sa mladjom pacijentkinjom, ona je imala
težak poremećaj govora nije mogla da drži podignute ruke. Doktro Grey još
dodaje da je dan posle operacije mogla da podigne ruke iznad glave. A godinu
kasnije mogla je da hoda i govori.
Steinberg kaže da kod ovih „čudesnih“ slučajeva oporavak
nije tipičan. Zatošto nije bilo kontrolne grupe u studiji, ne može da kaže da
li su matične ćelije uticale na njihov oporavak ili im je pomoglo nešto drugo.
Нема коментара:
Постави коментар