Странице

среда, 30. април 2014.

Mokraćna bešika ili Vesica urinaria



Mokraćna bešika (vesica urinaria) šupalj je mišićno-sluzokožni organ koji ima ulogu rezervoara koji menja svoju veličinu, oblik, položaj i odnose u zavisnosti od količine svog sadržaja i stanja susednih organa. U njoj se nakuplja mokraća između dva pražnjenja (mictio). Mokraćna bešika je umetnuta između dva mokraćovoda (urether), preko kojih prima mokraću, i mokraćne cevi (urethra) koja je povezuje sa spoljašnjom sredi­nom.

Spoljašnji izgled i položaj. Oblik mokraćne bešike zavisi od količine mokraće u njoj. Kapacitet na živome je oko 350 ccm a maksimalno je 1.500 ccm. Puna mokraćna bešika može da poprimi kruškast ili valjkast oblik, dok prazna ima oblik nepravilnog trougla s vrhom usmerenim napred.

Mokraćna bešika se nalazi iza prepon­ske simfize, u potperitonealnom spratu karlične šupljine, u organskom prostoru, u svojoj loži - paracistijumu. Nalazi se ispred rektuma kod muškaraca, a ispred materice kod žene. Kada je prazna, ona se nalazi unutar male karlice, a kada je puna, ona se izdiže napred i gore u trbušnu šupljinu.

Na praznoj mokraćnoj bešici opisuje se vrh, telo, baza i vrat. 

Vrh bešike (apex vesicae) usmeren je gore i napred prema preponskoj simfizi. Od vrha bešike nagore, prema pupku se pruža središnja pupčana veza (lig. umbilicale medianum) koja predstavlja obliterisani urahus (embionalni alantoidni kanal).

Telo bešike (corpus vesicae) nastavlja se na vrh bešike i na njemu se uočavaju dve strane i dve ivice. Strane su prednja i zadnje gornja. Prednja strana tela bešike je u odnosu sa preponskom simfizom preko uskog zatpreponskog prostora (spatium retropubicum). Zadnja gornja strana je pokrivena peritoneumom koji se prebacuje sa prednjeg trbušnog zida. Ova strana kod muškarca je u odnosu sa vijugama tankog creva i sigmoidnim kolo­nom, a kod žene sa prednjom stranom tela materice. Ivice tela bešike su: dve bočne i zadnja ivica. Bočne ivice se prednjim krajem nastavljaju na bočne pupčane vrpce (ligg. umbilicalia medialia) koje pred­stavljaju obliterisani deo stabla pupčane arterije (a. umbilicalis). Zadnja ivica tela bešike odgovara prelazu zadnje gornje strane prema bazi bešike.

Baza ili dno bešike (fundus vesicae) deo je tela kojim bešika naseda na kestenjaču i rektum kod muškarca, tj. na vaginu i vrat materice kod žene.
 
Vrat bešike (cervix vesicae s. collum vesicae) kratki je, suženi, najniži deo bešike koji nosi unutrašnji otvor mokraćne cevi (ostum urethrae internum) odakle polazi mokraćna cev (urethra).

Peritoneum. Mokraćna bešika se na­lazi u potperitonealnom spratu karlične šupljine i ona pripada ekstraperitonealnim organima. Međutim, zadnju gornju stranu prekriva peritoneum koji se prebacuje sa unutrašnje strane prednjeg trbušnog zida (SI. 23). Tom prilikom peritoneum gradi trbušno-bešični špag, čija dubina zavisi od ispunjenosti mokraćne bešike. Kod muškarca peritoneum se, sa mokraćne bešike, prebacuje put nazad na rektum i obrazuje rektalno-bešični špag (excavatio rectovesicalis), a kod žene se prebacuje na matericu i obrazuje bešično-matencni špag (excavatio vesicouterina).





Veze bešike. Od vrha mokraćne bešike prema pupku pruža se središnja pupčana veza (lig. umbilicale medianum), koja predstavlja obliterisan alantoidni kanal. Vrat bešike je fiksiran trakama fibromišićnog tkiva koje se pružaju od vrata bešike do unutrašnje strane preponske kosti i nazivaju se pubovezikalni liga­menti. Kod žene, ove veze se nazivaju pubouretralnom vezom, a kod muškarca puboprostatičnom.


Unutrašnji izgled bešike. Sluzokoža prazne mokraćne bešike je naborana izuzev u predelu Lijetoovog bešičnog trougla (trigonum vesicae - Lieutaudi) čija je površina uvek glatka, nezavisno od ispunjenosti bešike (SI. 22B). Bešični trougao se nalazi na dnu mokraćne bešike i kod muškarca leži na bazi kestenjače, a kod žene na vagini. Bazu trougla predstavlja poprečni sluzokožni nabor, tzv. međuureterični nabor (plica interureterica) na čijim krajevima se nalaze otvori mokraćovoda (ostium ureteris). Vrh trougla odgovara unutrašnjem otvoru mokraćne cevi (ostium urethrae internum). Iza međuureteričnog nabora zapaža se najniži deo bešike - retroureterična jama u kojoj se zadržavaju strana tela (pesak, kamen, gnoj).


Građa. Zid mokraćne bešike se sas­toji iz tri omotača. Spoljašnji, serozni omotač (tunica serosa) predstavlja pe­ritoneum karlične šupljine koji pokriva zadnju gornju stranu bešike. Ostale delove bešike prekriva vezivni omotač (tu­nica adventitia). Srednji, mišićni omotač (tunica muscularis) gradi glatko mišićno tkivo (m. detrusor vesicae), koje je raspoređeno u tri sloja (spoljašnji, srednji i unutrašnji) sa longitudinalnim i cirkularnim rasporedom vlakana. U predelu bešičnog trougla, glatke mišićne ćelije obrazuju mišiće bešičnog trougla (mm. trigoni vesicae). Oko vrata mokraćne bešike, kod muškarca, obrazuje se prsten glatkih mišićnih ćelija — unutrašnji zatvarač mokraćne cevi (m. sphincter urethrae intemum) čija vlakna prelaze i u mokraćnu cev. Ovaj mišić učestvujeu kontroli akta mokrenja (mictio). Kod žene, mišić nije tako definisan kao kod muškarca. Unutrašnji, sluzokožni sloj (tunica mucosa) izgrađen je od epitela prelaznog tipa (urothelium) ispod koga se nalazi podsluzokožni sloj (tela submucosa) koji se labavo vezuje za mišićni sloj i omogućava nabiranje sluzokože kada je bešika prazna. Podsluzokožni sloj ned­ostaje u predelu bešičnog trougla (trigonum vesicae) gde je površina sluzokože konstantno glatka, nezavisno od ispu­njenosti bešike.




Arterije. Vaskularizaciju mokraćne bešike obezbeđuju: gornje bešične ar­terije (aa. vesicales superiores), koje su grane pupčane arterije (a. umbilicalis), i donja bešična arterija (a. vesicalis in­ferior) koja je grana unutrašnje bedrene arterije (a. iliaca interna, SI. 24). Gornji deo dna mokraćne bešike je vaskularizovan od grana srednje rektalne arterije (a. rectalis media) i arterije semovoda kod muškarca (a. ductus deferentis), a kod žene od vaginalne arterije (a. vaginalis). Donji deo dna je vaskularizovan ograncima unutrašnje stidne arterije (a. pudenda interna).




Vene. Venski bešični splet (plexus venosus vesicalis) pripada slivu unutrašnja bedrene vene (v. iliaca interna).


Limfna drenaža. Limfini sudovi mokraćne bešike se dreniraju u spoljašnje i unutrašnje bedrene čvorove (nodi iliaci extemi et interni).


Inervacija. Vegetativna vlakna mokraćnu bešiku potiču iz karličnog spleta (plexus pelvicus) koji daje bešični splet (plexus vesicalis). Parasimpatička vlakna dolaze do zida bešike i oživčavaju m. detrusor vesicae. Simaptička vlakna oživčavaju m. sphincter urethrae inter­nus.