Странице

субота, 26. април 2014.

Telesna temperatura

      Telesna temperatura predstavlja stepen zagrejanosti organizma. Centar za termoregulaciju je smešten u hipotalamusu i reguliše stvaranje i utrošak tekesne toplote. Zahvaljujući koordinaciji više organa i sistema – krvi, kože, organa za izlučivanje i disanje, telesna temperatura se održava u normalnim vrednostima od 36o – 37oC. Promena telesne temperature može biti fiziološka i patološka. Fiziološka promena je prolazna i u granicama već navedenim, a uzrokovana je unosom hrane i tečnosti, fizičkim i psihičkim aktivnostima, odnosom rada i odmora, odevanjem, hormonskim aktivnostima naročito kod žena, spoljašnjim faktorima (temperatura, vlažnost, vetar). Patološki porast temperature posledica je delovanja hemijskih faktora na termoregulacioni centar. Verovatno da su u pitanju bakterijski toksini ili produkti razgradnje belančevina u organizmu. Nakon ovakvih nadržaja, termoregulacioni centar povećava hemijsku reakciju koja rezultuje porastom telesne temperature.

      Sve vrednosti preko 37oC govore o hipertermiji, a ispod 36oC o hipotermiji. Nekontrolisano snižavanje temperature ispod 34oC može da dovede do smrti. Kontrolisana (terapijska) hipotermija, snižava telesnu temperaturu u svrhu očuvanja vitalnih funkcija. Može biti blaga ukoliko je od 32oC do 35oC i umerena ako je od 28oC do 32oC, s tim što snižavanje temperature ispod 28oC sa sobom nosi i veći broj komplikacija.

Faze hipertermije
Supfebrilnost
37,1o – 37,7oC
Febrlinost
37,8 o – 39,0oC
Visoka febrilnost
39,1o – 40,9oC
Hiperpirekcija
Preko 41,0oC

Stanje hiperpireksije, veoma je često inkompatibilno sa životom i zato je veoma važno pravilno obaviti merenje temperature i protumačiti dobijene vrednosti. Najčešće se telesna temperatura meri aksilarno, dakle u potpazušnoj jami, dok se može meriti i u drugim pregibima kože – ingvinalno ili poplitealno. U dečjem uzrastu aksilarno merenje temperature samtra se nepouzdanim. Ako se temperatura meri unutar telesnih šupljina – oralno (sublingvalno), rektalno (preporučeno za manju decu), vaginalno ili timpanalno (preko bubne opne, preporučeno za stariju decu), onda su dobijene vrednosti više za 0,5o - 1o C. Telesna temperatura se najčešće meri termometrom sa živom, dok se sve više koriste digitalni termometri, neročito za merenje u telesnim šupljinama. Infracrvena timpanična termometrija je jednostavna tehnika u kliničkom radu ne samo za merenje telesne temperature nego i za detekciju asimetrične moždane funkcije u neurološkim i psihijatrijskim poremećajima. 

Po prijemu na odeljenje, telesna temperatura se meri najmanje dva puta dnevno, a po potrebi i češće, da bi se pratio njen tok, naročito ako su promene u vezi sa stanjem koje je uzrokovalo porast temperature. Dobijene vrednosti se upisuju u temperaturnu listu a tačke se spajaju i daju karakterističan izgled za pojedine tipove febrilnosti.

Stadium incrementi je pojava postepenog porasta temperature koji traje danima. Kada temperatura dostigne svoj maksimum to se naziva stadium fastigii. Postepeni ili litičan pad temperature naziva se stadium decrementi. Pad temperature može biti nagao ili kritičan i praćen je jakim znojenjem.

Febris continua je tip krive gde se dnevne oscilacije kreću unutar jednog stepena po Celzijusu. Porast temperature je nagao, održava se po tipu kontinue i uglavnom je zavisan od primenjene terapije, ima dnevne oscilacije manje  od jednog stepena a po pravilu radi se visokoj febrilnosti koja traje danima ili nedeljama. Javlja se kod lobarne pneumonije i trbušnog tifusa.

Febris remittens prate dnevne oscilacije više od jednog stepena dok je mini­malna temperatura uvek preko 37° C. Postoji kod gnojnih infekcija, žarišne pneu­monije, tuberkuloze pluća, trbušnog tifusa.

Febris interemittens ima dnevne oscilacije od dva do tri stepena Celzijusova ali je minimalna temperatura uvek ispod 37° C (dakle postoji afebrilnost). Javlja se kod malarije a ako je kod septičkih stanja gornja vrednost veoma visoka, tem­peraturni tok se naziva septička temperatura. Posebna varijanta ove temperature je febris hectica. Ovde su dnevne oscilacije više od jednog stepena a karakterišu je nagli skokovi temperature i pad do normalnih vrednosti, unutar 24 sata i javlja se kod teškog oblika tuberkuloze i sepse.

Febris recurrens je pojava smenjivanja dana visoke febrilnosti i dana normal­ne temperature. Porast temperature obično je nagao. Postoji kod malarije, rekurentnog tifusa ili kod skrivenih gnojnih žarišta.

Febris undulans odlikuje smenjivanje postepenog uspona i pada temperature do supfebrilnosti ili afebrilnosti tako da temperaturna kriva poprima oblik talasa. Karakteristična je za brucelozu i maligne tumore.