Respiratorni sistem čine pluća i vazdušni
putevi, omogućuje organizmu neprekidno snabdevanje kiseonikom i eliminaciju
ugljen-dioksida. Kiseonik, neophodan za život udahnemo 17.000 puta tokom dana,
preko pluća dospeva u krvotok, i tako distribuira za svaku ćeliju u organizmu.
Respiratorni poremećaji su veoma česti u SAD, i ta stopa još uvek raste. Skoro
400.000 Amerikanaca umre od plućnih bolesti svakegodine, a preko 35 miliona
živi sa hroničnom bolesti pluća.
Srećom, tehnologija je unapredila lečenje
tako da bolesnici koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća, cistične
fibroze, plućne hipertenzije, nedostatak alfa-1 antitripsina i mnogih drugih
žive duže i kvalitetnije nego deceniju pre.
Od ranih ’90 više od 25.000
transplantacije pluća je urađeno u svetu. U Sjedinjenim Državama, više od 1.800
transplantacija pluća, iz grupe od preko 100.000 potencijalnih kandidata, se
očekuje da će biti završeno u 2012. Ovi pacijenti nemaju drugu mogućnost i
očekuju da će umreti od teških bolesti pluća u rok od godinu do dve.
Dok
je transplantaciju pluća jedini način za preživljavanje, mnogo presađivanja ne
može da se uradi u toku godine zbog malog broja donora. Pluća se mogu uzeti
samo od 15% donora, zbog povreda većina pluća sklona je komplikacijama koje
nastaju pre i posle moždane smrti donora. Tako mogu nastati pneumonija, trauma
grudnog koša, pulmonalni edem, problemi sa ventilacijom i sl.
Uskoro sve ovo će se promeniti. Eksperti veruju da oko 40% prethodno
odbijenih pluća donora, sada mogu biti spremna za transplantaciju. Sve to
zahvaljujući novoj tehnici, tzv. ex vivo – van tela – perfuzija (ishrana)
pluća. Ova nova procedura „pranje pluća“ može oporaviti pluća koja nisu bila
pogodna za transplantaciju, da bi se kasnije mogla presaditi.
Da
ovo nije naučna fantastika govori pozamašan broj o uspešnom presađivanju posle
ex vivo procedure. Oštećena pluća se uzimaju od donora, postavljaju u komoru
slučnu mehuru i priključuju na kardiopulmonalnu pumpu i ventilator. U toku 4-6
sati pluća se oporave. Posebne infuzije sa nutricijentima se aplikuju kroz
krvne sudove pluća, i na taj način ih ishranjuju, dok „dišu“ kiseonik koji
dobijaju preko uređaja za disanje. Ako je neophodno dodaju se lekovi koji bi
suzbili infekciju. Kada lekari procene da su pluća „ozdravila“ šalju ih
primaocima na hitnu transplantaciju.
Ova
tehnika koja se koristi u Evropi i Kanadi, uskoro će se koristiti i u SAD pošto
proće kliničko testiranje u glavnim kliničkim centrima. Ameri imaju resurse
kojima će drastično povećati broj bluća za transplantaciju, i tako znatno
pomoći preko 100.000 ljudi koji su na listi čekanja za nova pluća.
Нема коментара:
Постави коментар