Странице

среда, 25. децембар 2013.

Naučnici stvorili epitelijalne ćelije pluća koristeći ljudske matične ćelije



Sudeći po studiji objavljenoj u časopisu Nature Biotechnology, naučnici su koristeći matične ćelije čoveke stvorili funkcionalne ćelije pluća i disajnih puteva. Ovo najnovije istraživanje, koje je sproveo tim iz Columbia University Medical Center (CUMC), može imati veliki podencijal za stvaranje plućnog tkiva, kao i za testiranje lekova, proučavanje razvoja pluća i najzad stvarati tkivo za transplantaciju.

     „Naučnici su imali delimičan uspeh pretvarajući matične čelije čoveka u srčane ćelije, β ćelije pankreasa, crevne ćelije, ćelije jetre i nervne ćelije, kako bi unpredili regenerativnu medicinu,“ kaže vođa tima Hans-Willem Snoeck, MD, PhD, profesor mikrobiologije i imunologije. „Sad, konačno smo uspeli da stvorimo ćelije pluća i vazdušnih puteva. Ovo je veoma važno jer se transplantacije pluća uglavnom završe loše, imaju lošu prognozu. Iako je bilo kakvo kliničko ispitivanje godinama daleko, razmišljamo da radimo autolognu transplantaciju pluća, tj. transplant koji sadrži pacijentove ćelije kože koje bi stvorile funkcionalno plućno tkivo.“

     U 2011. godini, Snoeck je otkrio niz hemijskih supstanci koje pretvaraju matične ćelije empriona ili pluripotente ćelije u ćelije endoderma probavnog trakta. U ovoj najnovijoj studiji, naučnici su uspeli da nađu još hemijskih supstanci koje će u potpunosti transoformisati gore pomenute ćelije u funkcionalne epitelne ćelije pluća.

     Ćelije koje su otkrivene stvaraju markere od najmanje 6 tipova epitelijalnih ćelija pluća i vazdušnih puteva, naročito markere alveola tip 2. Tip 2 je naročito bitan jer proizvodi supstancu za stvaranje alveola, gde se vrši razmena gasova. Ove ćelije su zadužene za oporavljanje pluća posle povreda. 

     Otkrića ove studije znatno mogu imati primenu u lečenju određenih bolesti pluća, uključujući i idiopatsku plućnu fibrozu (IPF).

     „Niko ne zna šta uzrokuje bolest, i lečenje takođe nepostoji,“ kaže Snoeck. „Koristeći ovu tehnologiju, doktori će napokon moći da kreiraju laboratorijske modele IPF, proučavajući je na molekularnom nivou, i testirati lekove pokušavajući da otkriju tretman ili lek.“
     On se nada da će koristeći ovu tehnologiju uspeti da naprave autologni ćelijski graft. Ova metoda podrazumeva uzimanje pluća od donora, ukljanjanje svih ćelija tako da ostane samo skelet kome će pridodati ćelije primaoca pluća. Ovim bi trebalo da izbegnemo probleme odbacivanja organa, dodaje Snoek.

     Snoeck radi sa timom kolega na odseku za biomedicinski inženjerig na unverzitetu u Kolumbiji (Columbia University of Biomedical Engineering) na razvoju autolognog plućnog grafta.

     „Uzbuđena sam radeći sa Hansom Snoekom (Hans Snoeck) na ispitivanju matičnih ćelija biomedicinskim inženjeringom, tragajući za izlečenjem plućnih bolesti,“ kaže Gordana Vunjak-Novaković, koautor studije (čija je titula i mesto gde radi) Mikati Foundation Professor of Biomedical Engineering et Columbia’s Engineering School i profesor na (Columbia University College of Physicians and Surgeons).  

Ne znam kako bih prevao njihove titule i mesta gde rade.

Нема коментара:

Постави коментар