Infarkt miokarda

Nedavno sam pisao članak o tome kako sam sebi pomoći pri infarktu miokarda. Ovim se ponovo vraćam na temu, i sa zakašnjenjem dajem svoj doprinos Svetskom danu srca (29. septembar) jer mislim da se u našoj zemlji malo radi na zdravstveno-vaspitnom radu naroda, i da mi kao nacija vrlo malo znamo.

     Srčani udar je sve češći uzrok smrtnosti, kako među starijom populaci­jom tako i među ljudima srednjih godina. Iako se misli da infarkt prvenstveno preti muš­karcima, lekari ukazuju na to da ni žene nisu zaštićene, naročito u drugoj polovini života, kad uđu u menopauzu.

     Kako objašnjava prof. dr Goran Rađen, specijalista interne medicine i kardiologije i direktor Doma zdravlja „Jedro“ muškarci su ugraženiji do pedesete godine života, a posle pedesete ženama preti veći rizik od infarkta.

     Svi mi bismo, bez obzira na pol, bili daleko bolje zaštiće­ni od srčanog udara kada bismo zdravije živeli i više vodili raču­na o faktorima rizika za nasta­nak kardiovaskularnih obolje­nja, odnosno ishemijske bolesti srca - kaže dr Rađen i navodi fak­tore rizika:

-          povišen krvni pritisak

-          povišen nivo holesterola i trigli- ceridau krvi

-          fizička neaktivnost kao posledi- ca prekomernog seden ja

-         pušenje

-          dijabetes.

POČINJE JAKIM BOLOM U GRUDIMA 

     Istina, ovo nisu i jedini fak­tori rizika jer, osim njih, infarkt uslovljavaju i pol, godine i nasleđe, ali na ove faktore ne može da se deluje. Kada bismo računali, moglo bi se reći da faktori koji zavise od nas utiču sa 80 odsto, a oni nepromenljivi, na koje ne mo­žemo da utičemo, samo sa 20 odsto. Zato ne treba da se „va­dimo“ na nasleđe jer se kod veo­ma malog broja ljudi infarkt jav­lja zbog toga što je u porodici više osoba preminulo usled srčanog udara. Mnogo češće smo sami kri­vi - kaže naš sagovomik.

     On objašnjava da do infarkta miokarda dolazi usled zapušenja krvnih sudova, odnosno koronar­nih arterija koje snabdevaju krvlju srčani mišić. Retko kada iza toga stoji samo jedan faktor rizika, obično je infarkt posledica zdru­ženog delovanja više faktora.

     Prvi i osnovni simptom infar­kta je bol u sredogruđu, iza grud­ne kosti, koji se širi u donju vilicu, pozadi između plećki i ka želucu. Bol može da se proširi i na levu ili desnu ruku, ali i na obe ruke. Obično traje od 15 do 20 minuta, praćen je preznojavanjem i lupanjem srca, a ponekad je i izuzetno jak.

ŠTAJE PRAVILO ZLATNOG SATA?

     U slučaju pomenutih simpto­ma najvažnije je, ističe dr Goran Rađen, odmah pozvati Hitnu pomoć i objasniti im šta se doga­đa. Ukoliko imate nitroglicerin, treba ga staviti pod jezik ili uze­ti nitroglicerinski sprej. Ako ne­mate ovaj lek, može da posluži i „aspirin“, koji valja dobro sažvakati. Mirovanje do dolaska hitne pomoći se podrazumeva.

     Infarkt se danas leči tako što se u zapušenu koronarnu arteriju stavi žičica s balonom. Kad se otkrije mesto zapušenja, ono se produva i u zid krvnog suda se stavi federčić koji se naziva stent. Na taj način omogućava se da deo srčanog mišića koji je prestao da dobija krv, odnosno kiseonik i hranIjive materije, opet bude hranjen - kaže on.

     Ovakav postupak je efikasan i ima smisla ako se uradi na vreme, najkasnije sat vremena od infarkta, u okviru takozvanog zlatnog sata, jer su tada mnogo manje šanse da će doći do odu­miranja dela mišića koji snabdeva koronarna arterija.

     Zato je brzo traženje i dobijanje medicinske pomoći od pre­sudne važnosti za preživljavanje jer baš u tom prvom satu najčešće dolazi do poremećaja rada srca u meri da ugrožava život - ističe dr Rađen.