Странице

петак, 29. новембар 2013.

Zglob lakta - art. cubiti

     Zglob lakta (Slika 1.) povezuje distalni okrajak ramenice (humerus) sa proksimalnim okrajcima žbice (radius) i laktice (ulna). To je složen zglob (art. composita) i sastoji se od tri zgloba:

-          art. humeroradialis,
-          art. humeroulnaris,
-          art. radioulnaris proximalis.

     Ova tri zgloba imaju zajedničku zglobnu čauru, jedinstvenu zglobnu šupljinu i zajedničke veze, te predstavljaju morfološku celinu. Međutim, u funkcionalnom pogledu ovo su tri razdvojena zgloba, s obzirom na to da su pokreti različiti u svakom od zglobova. Patološki procesi zahvataju istovremeno sva tri zgloba tako da zglob lakta predstavlja patološku celinu.

Zglobne površine

Art. humeroradialis:
     Konveksna zglobna površina je capitulum humeri, spoljašnja zglobna površina distalnog okrajka humerusa.
     Konkavna zglobna površina je fovea articularis capitis radii, udubljenje gornje površine glave radijusa.

Art. humeroulnaris:
     Konveksna zglobna površina je trochlea humeri, unutrašnja zglobna površina distalnog okrajka humerusa.
     Konkavna zglobna površina je incisura trochlearis ulnae, zglobni usek na prednjoj strani proksimalnog okrajka ulne.

Art. radioulnaris proximalis:
     Konveksna zglobna površina je circumferentia articularis capitis radii, obodna površina glave radijusa.
     Konkavna zglobna površina je incisura radialis ulnae, na spoljašnjoj strani proksimalnog okrajka ulne. Kao deo konkavne zglobne površine opisuje se i prstenasta veza žbice (lig. anulare radii), snažna veza oblika nepotpunog prstena koja okružuje glavu radijusa i pripaja se na prednjoj i zadnjoj ivici žbičnog useka laktice (incisura radialis ulnae). Duboka strana ove veze prekrivena je zglobnom hrskavicom.

     Sve zglobne površine prekrivene su zglobnom, hijalnim hrskavicom koja je deblja i elastičniji na konkavnim površinama.

     Na distalnom okrajku humerusa, iznad zglobnih površina, nalaze se udubljenja u koja, prilikom pokreta, ulaze delovi proksimalnog okrajka radijusa i ulne. Sa prednje strane iznad capitulum-a nalazi se fossa radialis, a iznad trochlea-e humeri nalazi se fossa coronoidea. Prilikom maksimalne fleksije u ova udubljenja ulaze caput radii, odnosno processus coronoideus ulnae. Sa zadnje strane nalazi se fossa olecrani u koju, pri maksimalnoj ekstenziji, ulazi olecranon.

Zglobna čaura (capsula articularis) (Slika 3.) i Šupljina zgloba (Slika 4.)
     Ona je zajednička za sva tri zgloba. Fibrozna opna se na humerusu pripaja sa prednje stra
ne iznad radijalne i koronoidne jame, pozadi duž ivica sama jame olekranona, a bočno ispod lateralnog i medijalnog epikondilusa. Tako se jama nalaze unutar zgloba, a epikondilusi ostaju slobodni za pripoj mišića. Na gornjem okrajku radijusa fibrozna opna se pripaja na vratu (collum radii) i prstenastoj vezi (lig. anulare radii). Na ulni se pripaja oko zglobnih površina, na ivicama incisura-e trochlearis i incisura-e radialis ulnae. Fibrozna opna je tanja sa prednje i zadnje strane nego na bočnim delovima zgloba.
     Sinovijalna opna oblaže duboku stranu fibrozne opne i koštane delove unutar zglobne čaure koji nisu pokriveni zglobnom hrskavicom.

Zglobne veze (Slika 5.)

     Zglob ojačavaju četiri ligamenta:
-          lig. collaterale radiale. Spoljašnja bočna veza pojačava zglobnu čauru sa spoljne strane. Trouglastog je oblika i sastoji se od tri snopa, prednjeg, srednjeg i zadnjeg. Vrh trougla se pripaja na spoljašnjem epikondilusu humerusa, a snopovi se pripajaju na ulni. Prednji snop se pripaja na prednjoj ivici incisura-e radialis ulnae, srednji snop koji je najsnažniji na tadnjoj ivici ovog useka, dok se zadnji snop pripaja na spoljašnjoj ivici olekranona. Deo vlakana prednjeg i srednjeg snopa ulazi u sastav prstenaste veze radijusa.

-          lig. collaterale ulnare. Unutrašnja bočna veza pojačava zglobnu čauru sa unutrašnje strane i lepezastog je oblika. Vrh veze se pripaja na unutrašnjem epikondilusu humerusa. Odatle se snopovi pružaju prema unutrašnjim ivicama koronoidnog nastavka i olekranona.
-          lig. anulare radii. Prstenasta veza žbice je veza koja obuhvata glavu radijusa i drži je priljubljenu uz bočni usek laktice. Dukoba strana veze pokrivena je zglobnom hrskavicom, tako da je ova veza istovremeno i zglobna površina proksimalnog radioulnarnog zgloba. Prstenasta veza je oblika nepotpunog prstena koji se pripaja na prednjoj i zadnjoj ivici incisura-e radialis ulnae. Ova veza je oblika zarubljene kupe sa manjom bazom okrenutom distalno, i na taj način sprečava pomeranje glave radijusa prema dole i omogućava pokrete obrtanja u ovom zglobu.

-          lig. quadratum. Četvrtasta veza pojačava zglobnu čauru sa donje strane i pripada proksimalnom radiulnarnom zglobu. Ova veza je razapeta između donje ivice žbičnog useka laktice (incisura radialis) i unutrašnje strane žbice (collum radii). Ona je zategnuta pri maksimalnoj pronaciji i supinaciji.

Sluzne kese

     Najznačajnije su burze koje se nalaze u predelu olekranona, odnosno vrha lakta. U potkožnom tkivu iza olekranona nalazi se bursa subcutanea olecrani, a između tetive m. triceps brachii i olekranona nalazi se bursa subtendinea musculi tricipitis brachii.

     Najčešća su zapaljenja potkožne sluzne kese olekranona i ona nastaju kao posledica dugotrajnih trenja, pada na lakat i prilikom povrede kože. Ređe su upale burze ispod tetive m. triceps-a brachii. One nastaju prilikom čestih ponavljanja fleksije i ekstenzije. Zapaljenje burzi karakteriše bol pri fleksiji lakta.

Pokreti u zglobu (Slika 6.)

     Flexio, extensio, pronatio et supinatio.

     Articulatio humeroulnaris je zglob tipa šarke (ginglymus). To je jednoosovinski zglob u kome se vrše pokreti pregibanja i opružanja podlakta oko poprečne osovine koja prolazi kroz epikondiluse humerusa.

     Articulatio humeroradialis je po obliku zglobnih površina loptast zglob (art. spheroidea) i prilikom pregibanja i opružanja podlakta zglobne površine samo klize jedna preko druge.

     Articulatio radioulnaris proximalis je tipa točkastog zgloba (art. trochoidea) i to je jednoosovinski zglob. U ovom zglobu se izvodi pokreti pronacije i supinacije istovremeno sa pokretima u art. radioulnaris distalis. Glavni supinatori podlakta su m. supinator i m. biceps brachii, dok su pronatori m. pronator teres i m. pronator quadratus.

     Prelomi i iščašenja zgloba lakta su mnogo češća kod dece sa obzirom na to da epifize radijusa i ulne kasnije srastaju. Olekranon srasta sa ulnom između 16 . i 19. godine, a glava radijusa sa telom između 15. i 17. Godine. U zglobu lakta su najčešća zadnja iščašenja koja se dešavaju prilikom pada na šaku kada je lakat u fleksiji. Pri tome se okrajak humerusa pomera prema napred, a radijus i ulna prema nazad.

     Za decu pretškolskog uzrasta, starosti do pete godine, karakteristično je delimično iščašenje (subluksacija) glave radijusa koje nastaje zbog još uvek nedovoljno razvijene glave radijusa i labave anularne veze. Ova subluksacija se dešava prilikom naglog povlačenja deteta za ruku kada je podlakat u pronaciji. Pri tome se izvlači glava radijusa iz anularne veze i postavlja distalno od nje. Dete oseća bol, lakat je u fleksiji, a podlakat u pronaciji. Zbog toga se ova subluksacija naziva bolna pronaciji (pronatio dolorosa). Repozicija glave radijusa se vrši pritiskom na lakat pri izvrtanju podlakta u položaj supinacije.

Pokret
Mišići
Inervacija mišića

Flexio
m. brachialis
m. biceps brachii
m. brachioradialis
n. musculocutaneus (C5, C6)
n. musculocutaneus (C5, C6)
n. radialis (C5, C6)
Extensio
m. triceps brachii
m. anconeus
n. radialis (C6, C7, C8)
n. radialis (C6, C7, C8)
Pronatio
m. pronator teres
m. pronator quadratus
n. medianus (C6, C7)
n. medianus (C6, C7)
Supinatio
m. supinator
m. biceps brachii
n. radialis (C6, C7)
n. musculocutaneus (C5, C6)
glavna spinalna segmentna inervacija obeležena je boldom


Get Adobe Flash player


Konsultacije: Maja Antić

Literatura: 

Mihalj M, Stojšić-Džunja Lj. Anatomija ruke. Novi Sad, 2011.

Netter H.F. Atlas of Human Anatomy, Fourth Edition. Saunders (Elsevier)       Philadephia, 2006.

Netter H.F. Atlas Anatomiae Hominis, Editio Quinta. DATA STATUS, Beograd, 2011.

Sinelnikov R.D. Atlas of Human Anatomy in tree volumes (VOLUME I – Musculoskeletal System). MIR Publisher Moscow.

Drake L. R., Vogl W., Mitchell M.W. A. Grey’s Anatomy for Student’s. 
www.sutendconsult.com

 http://www.stetoskop.info/index.php/baza-znanja/bolesti-zavisnosti/Izvuceni-lakat-Pronatio-dolorosa-3862-c39-sickness.htm?b9

http://www.stuedeli.net/reto/medizin/kdb/content/paedi/PronationDouloureuse.html

    http://www.tk.de/rochelexikon/pics/s02240.008-1.jpg